Nova studija Univerziteta u Tel Avivu otkriva da prisustvo parazita u prirodi nije nužno negativno, a ponekad čak i pomaže životinjama da prežive. Tim istraživača objašnjava: „Razmišljanje o parazitima obično izaziva negativne konotacije, kao što su, ‘da li štete svom domaćinu’? ili ‘koliko su štetni za one koji ih nose’? U našem istraživanju smo pokazali da paraziti mogu da činjenice da imaju pozitivan efekat na strukturu ekosistema i da mogu igrati ključnu ulogu u dizajnu staništa i održavanju njegove biološke raznovrsnosti.
Istraživanje je sprovedeno pod rukovodstvom prof. Fride Ben-Ami i dr Sigala Orlanskog sa Zoološkog fakulteta i Prirodnjačkog muzeja Steinhardt Univerziteta u Tel Avivu. Studija je objavljena u časopisu Frontiers in Microbiology.
Istraživači objašnjavaju da u zdravom ekosistemu obično postoji veliki broj vrsta koje žive jedna pored druge. Srodne vrste mogu postojati u istom staništu pod uslovom da različito utiču i na njih utiču različiti prirodni resursi i predatori. Bez odgovarajućeg razdvajanja i ravnoteže između tih vrsta, one ne mogu koegzistirati – jedna vrsta će biti dovedena do izumiranja od strane druge. Ovaj princip se naziva ‘princip kompetitivnog isključivanja’, takođe poznat kao Gauseov zakon.
Dr Sigal Orlanski dodaje: „Paraziti i patogeni su sastavni deo svakog ekosistema. Uprkos svojoj lošoj reputaciji, paraziti igraju ključnu ulogu u oblikovanju dinamike populacije, strukture zajednice i biodiverziteta, zahvaljujući svom uticaju na ravnotežu između vrsta u taj ekosistem“.
Istraživanje je sprovedeno na sitnim vodenim buvama Daphnia, koje se u Izraelu mogu naći uglavnom u zimskim barama. Dafnije buve su dugačke oko tri milimetra, hrane se jednoćelijskim algama i bakterijama i same služe kao hrana za ribe. Budući da su zimski bazeni zatvorena staništa, konkurencija između različitih vrsta je posebno značajna po svom uticaju na biološku raznovrsnost u bazenu.
Vodene vrste koje žive u zimskim barama ne mogu samostalno da napuste ili migriraju negde drugde, pa su rezultati takmičenja ključni za njihov opstanak. Kao i većina životinja, ove vrste su takođe domaćini ili prenosioci parazita i retko se može naći vrsta koja je skoro potpuno otporna na parazite.
Prema rečima prof. Ben-Amija, „U populaciji vodenih buva u Izraelu, pronašli smo jednu vrstu pod nazivom Daphnia similis, čiji je nadimak u laboratoriji ‘Super Dafnija’ zbog skoro potpune otpornosti na parazite. Ipak, ovaj ‘Super Daphnia’ ne postaje dominantna vrsta Daphnia u ribnjacima. Najčešća vrsta je zapravo Daphnia magna, koja je veoma ranjiva na širok spektar parazita.“
Da bi razumeli zašto imunološki imunitet ne predstavlja odskočnu dasku za široku distribuciju u ribnjaku, istraživači su postavili biološki mikrokosmos u laboratoriji, u kojoj su dve vrste delile isto stanište u prisustvu ili odsustvu parazita. Rezultati su pokazali da je u staništu bez parazita vrsta osetljiva na parazite, koja je najčešća vrsta dafnije u divljini, ta koja je pobedila u konkurenciji, čak je dovela do nestanka ‘super dafnije’ otporne na parazite.
Međutim, u staništima sa parazitima, preživljavanje dafnije osetljive na parazite drastično se smanjilo i populacija ‘super dafnije’ se uspostavila, pokazujući okruženje u kome je koegzistencija između dve vrste mogućna uz posredovanje parazita.
Dr Sigal Orlanski kaže da „Rezultati ovih eksperimenata naglašavaju važnu ulogu parazita u oblikovanju biodiverziteta, jer paraziti mogu posredovati u konkurenciji između vrsta Dafnije“.
„Ovo takmičenje omogućava koegzistenciju vrste koja je zaista otporna na parazite, ali njena sposobnost da se takmiči nedostaje i bez parazita bi verovatno izumrla kada bi delila isto stanište sa vrstom Daphnia koja je najčešća u Izraelu, Daphnia magna, koja dok je osetljiva na parazite inače jako konkurentna. Naše istraživanje pokazuje da je koegzistencija ove dve vrste Daphnia moguća samo uz posredovanje parazita.“
Prof. Ben Ami naglašava da rezultati ovih eksperimenata imaju značajne implikacije za postizanje boljeg razumevanja sistema u kojima koegzistiraju i osetljive na parazite i manje osetljive vrste na parazite. Ovi rezultati mogu pomoći u usmeravanju napora u suočavanju sa biološkim invazijama, pa čak i pomoći u smanjenju pretnje ugroženim vrstama.