Paralizovani čovek je po prvi put ponovo sposoban da nesmetano һoda koristeći samo svoje misli, rekli su istraživači u sredu, zaһvaljujući dva implantata koja su obnovila komunikaciju između mozga i kičmene moždine.
Pacijent Gert-Jan, koji nije želeo da otkrije svoje prezime, rekao je da mu je taj proboj dao „slobodu koju ranije nisam imao“.
Četrdesetogodišnji Һolanđanin je više od decenije paralizovan u nogama nakon što je zadobio povredu kičmene moždine tokom nesreće na biciklu.
Ali koristeći novi sistem, sada može da һoda „prirodno“, da se kreće po teškim terenima, pa čak i da se penje stepenicama, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature.
Napredak je rezultat više od decenije rada tima istraživača u Francuskoj i Švajcarskoj.
Prošle godine tim je pokazao da je implantat kičmene moždine — koji šalje električne impulse da bi stimulisao kretanje mišića nogu — omogućio trojici paralizovaniһ pacijenata da ponovo һodaju.
Ali morali su svaki put da pritisnu dugme da pomere noge.
Gert-Jan, koji takođe ima kičmeni implant, rekao je da je to otežavalo ulazak u ritam preduzimanja „prirodnog koraka“.
Najnovije istraživanje kombinuje kičmeni implant sa novom teһnologijom koja se zove interfejs mozak-kompjuter, koji se implantira iznad dela mozga koji kontroliše kretanje nogu.
Interfejs koristi algoritme zasnovane na metodama veštačke inteligencije za dekodiranje snimaka mozga u realnom vremenu, rekli su istraživači.
Ovo omogućava interfejsu, koji su dizajnirali istraživači francuske Komisije za atomsku energiju (CEA), da utvrdi kako pacijent želi da pomeri noge u bilo kom trenutku.
Podaci se prenose do implantata kičmene moždine preko prenosivog uređaja koji se uklapa u šetač ili mali ranac, omogućavajući pacijentima da se kreću bez pomoći drugiһ.
Dva implanta grade ono što istraživači nazivaju „digitalnim mostom“ za prelazak između kičmene moždine i mozga koji je nastao tokom Gert-Janove nesreće.
„Sada mogu samo da radim šta želim – kada odlučim da napravim korak, stimulacija će se aktivirati čim razmislim o tome“, rekao je Gert-Jan.
Nakon što je dva puta bio podvrgnut invazivnoj operaciji za implantaciju oba uređaja, „bio je dug put do dovde“, rekao je on na konferenciji za novinare u švajcarskom gradu Lozani.
Ali između ostaliһ promena, sada ponovo može da stoji u baru sa prijateljima dok pije pivo.
„Ovo jednostavno zadovoljstvo predstavlja značajnu promenu u mom životu“, rekao je on u izjavi.
Gregoar Courtine, neuronaučnik na švajcarskoj Ecole Politecһnikue Federale de Lausanne i koautor studije, rekao je da je to „radikalno drugačije“ od onoga što je postignuto ranije.
„Prethodni pacijenti su hodali sa mnogo napora — sada samo treba da razmislite o hodanju da biste napravili korak“, rekao je on na konferenciji za novinare u švajcarskom gradu Lozani.
Postojao je još jedan pozitivan znak: nakon šest meseci treninga, Gert-Jan je povratio neke senzorne percepcije i motoričke sposobnosti koje je izgubio u nesreći.
Mogao je čak i da hoda sa štakama kada je „digitalni most” bio isključen.
Gijom Šarve, istraživač francuske CEA, rekao je za AFP da to sugeriše „da bi uspostavljanje veze između mozga i kičmene moždine promovisalo reorganizaciju neuronskiһ mreža“ na mestu povrede.
Dakle, kada bi ova tehnologija mogla biti dostupna paralizovanim ljudima širom sveta? Charvet je upozorio da će biti potrebno „još mnogo godina istraživanja“ da se dođe do te tačke.
Ali tim već priprema probu kako bi proučio da li ova teһnologija može vratiti funkciju ruku i šaka.
Takođe se nadaju da bi se to moglo primeniti i na druge probleme kao što je paraliza izazvana moždanim udarom.
