Par antropologa sa Univerziteta Tulane rešio je misteriju brojanja od 819 dana Maja, vrste drevnog mezoameričkog kalendarskog sistema. U svom radu objavljenom u časopisu Ancient Mesoamerica, Džon Linden i Viktorija Briker sugerišu da bi kalendar mogao predstavljati mnogo duži vremenski okvir nego što su drugi smatrali.
Proučavajući natpise drevnih Maja, prethodni istraživači su naišli na pominjanje sistema koji su nazvali brojanjem od 819 dana, što se činilo da se odnosi na neku vrstu kalendara. Ali astronomi nisu ostavili za sobom nijednu drugu vrstu definicije ili teksta koji opisuje kako bi se to moglo uklopiti u njihov redovni kalendarski sistem. Raniji istraživači su pronašli neke dokaze koji sugerišu da bi to moglo biti vezan za sinodički period, ciklični period koji opisuje kada će se određena planeta pojaviti u datoj tački na nebu. Oni su primetili da za Merkur sinodski period iznosi 117 dana, što je, kada se pomnoži sa sedam, jednako 819. Nažalost, ista formulacija nije funkcionisala sa drugim planetama, ostavljajući brojanje od 819 dana misterijom – do sada.
Kada su istraživači došli na ideju da produže vremensko razdoblje koje bi se brojanje od 819 dana moglo koristiti za predstavljanje sinodskog perioda za sve poznate planete tokom mnogo godina, otkrili su da su stvari savršeno poređane. Otkrili su, na primer, da je množenje 819 sa 20 jednako 16.380 (otprilike 45 godina). A 13 ciklusa Saturnovog sinodičkog perioda od 378 dana daje 4.914 dana, što je isto kao šest puta 819.
Isto tako, isti proces se može koristiti da se pokaže kada će se sve poznate planete pojaviti na nebu tokom narednih 45 godina. Oni takođe primećuju da je broj dana (16.380) korišćenih u matematici umnožen sa 260, što znači da se 20 krugova perioda od 819 dana poklapa sa Tzolk’inom — opštim kalendarom Maja.
Istraživači zaključuju da su rani astronomi Maja jednostavno produžili vremenski period za iznos potreban da se predvide sinodički period za sve planete.
