Studenti na univerzitetima u Velikoj Britaniji iskusili su dugotrajan i visok nivo psihičkog stresa i anksioznosti tokom pandemije, prema novoj studiji, koja prati dobrobit tokom 2020. do 2021. godine.
Takođe su prijavili značajno niže nivoe blagostanja, sreće i zadovoljstva životom u poređenju sa nivoima pre pandemije.
Objavljeno u British Journal of Educational Studies, istraživanje Univerziteta u Boltonu naglašava kako su stroge mere zatvaranja – uključujući zatvaranje univerziteta, prisiljavanje na izolovano učenje i bez ličnih predavanja ili opštenja sa vršnjacima – imale posebno upečatljiv uticaj na studente, koji su se suočili sa velikim smetnje u njihovom obrazovanju i izgledima za buduću karijeru.
„Često u malim sobama za studente, studenti su bili odsečeni od prijatelja i bliske porodice i nisu mogli da se oslone na svoje uobičajene rute za traženje fizičke ili emocionalne podrške“, objašnjava koautor dr Čaturika Kanangara, vanredni profesor na Odseku. psihologije, u Boltonu.
„Pored toga, zajednički objekti za zabavu i druženje, kao što su restorani, barovi i klubovi, bili su zatvoreni na duge periode – potpuno lišivši normalan društveni aspekt univerzitetskog života.
Da bi otkrili tačne detalje, stručnjaci su pratili 554 studenta na univerzitetima u Velikoj Britaniji tokom jednogodišnjeg perioda između maja 2020. i maja 2021.
Studenti su pitani o njihovom mentalnom zdravlju i dobrobiti u četiri ključne tačke u pandemiji; maja 2020, kada je Velika Britanija bila u 7. nedelji izolacije; juna i jula 2020., kada su mere izolacije počele da popuštaju; šest meseci kasnije, u novembru i decembru, kada su uvedena stroža ograničenja zaključavanja uoči Božića; i konačno godinu dana kasnije, u maju 2021., kada je Velika Britanija bila na koraku 3 mape puta za izlazak iz ograničenja zaključavanja.
Rezultati su pokazali da su učenici pretrpeli povećanje psihičkog stresa tokom 12 meseci pandemije COVID-19. Periodi u kojima su slučajevi COVID-19 dostizali vrhunac i tokom perioda izolacije i intenzivnog zatvaranja takođe su bili povezani sa lošijim mentalnim blagostanjem.
Podaci sugerišu da su rezultati psihološkog stresa učenika (između 13,8 i 15,6) bili nešto lošiji od rezultata generalizovane grupe širom UK.
Možda iznenađujuće, nova otkrića takođe pokazuju da su rezultati psihološkog stresa učenika konstantno viši i ozbiljniji nivoi psihičkog stresa od zdravstvenih radnika u Velikoj Britaniji tokom pandemije.
„Čak i u maju 2020., u prvoj fazi prikupljanja podataka, rezultati psihološkog stresa su već bili znatno iznad nivoa pre pandemije“, dodaje glavna autorka Rosie Allen, istraživačica u Boltonu.
„Ovo bi moglo biti zbog činjenice da su 16. aprila 2020. ograničenja zatvaranja produžena za još tri nedelje, a 5. maja 2020. Velika Britanija je imala drugi najveći dnevni broj smrtnih slučajeva na svetu.
Nasuprot tome, periodi pandemije koji su doveli do popuštanja pravila i ograničenja imali su blagi napredak. Na primer, došlo je do značajnog smanjenja anksioznosti u junu i julu 2020. kada su mere izolacije počele da se popuštaju, a pravila socijalnog distanciranja popuštala nakon dugog perioda stroge izolacije.
Takođe su postojali znaci da su do kraja studije nivoi psihičkog stresa počeli da se smanjuju, iako smanjenje nije bilo statistički značajno. To bi moglo biti zato što su studenti popunili završnu anketu kada je Velika Britanija pratila vladin plan puta da se polako i neograničeno vraća u ‘normalu’.
Studija je takođe posmatrala dobrobit i sreću učenika i otkrila da su oba značajno opala između maja 2020. i maja 2021. Prema koautoru profesoru Džeromu Karsonu, sa Škole za obrazovanje i psihologiju u Boltonu, može biti mnogo razloga zašto studenti univerziteta u Velikoj Britaniji nisu mogli da ‘procvetaju’ za to vreme.
„Studenti, zajedno sa ostalom populacijom, iskusili su strah, anksioznost, neizvesnost i zdravstvene probleme koje je izazvala pandemija“, kaže on.
„Međutim, pored ovoga, uklonjeni su i sami sastojci koji doprinose procvatu i sreći. Na primer, učenici su iskusili pojačanu usamljenost i socijalnu izolaciju, za koje znamo da su povezani sa nižim nivoima procvata. Isto tako, izgradnja i održavanje zdravih i efikasne veze, fundamentalni deo procvata mentalnog zdravlja, bile su opstruirane zbog mera socijalnog distanciranja.“
Autori sugerišu da, s obzirom na trajne i široko rasprostranjene promene u visokom obrazovanju od pandemije COVID-19, potrebno je učiniti više na fizičkoj, mentalnoj i akademskoj podršci studentima.
„Postoje jasni dokazi da su potrebe za mentalnim zdravljem studenata univerziteta u Velikoj Britaniji porasle od izbijanja COVID-19“, zaključuju oni.
Tim preporučuje uvođenje novih usluga mentalnog zdravlja dostupnih preko platformi društvenih medija ili aplikacija za mobilne telefone koje bi „mogle da se bore protiv stigme povezane sa traženjem stručne pomoći, i koje bi ublažile pritisak na preopterećene usluge mentalnog zdravlja“.
