Međunarodni tim naučnika iz Kine, SAD i Evrope proučavao je nove fosile morskog reptila Dinocephalosaurus orientalis. Ovo istraživanje je omogućilo da se po prvi put u potpunosti opiše bizarna, veoma impresivna životinja.
Dinocephalosaurus orientalis imao je neobično dugačak vrat i podsetio je istraživače na zmijoliku predstavu zmajeva u kineskoj mitologiji. Nalazi istraživanja o Dinocephalosaurus orientalis sada su objavljeni u časopisu Earth and Environmental Science: Transactions of the Royal Society of Edinburgh — baš na vreme za početak kineske godine zmaja.
Godine 2003. otkrivena je i ispitana lobanja i prva tri vratna pršljena Dinocephalosaurus orientalisa u formaciji Guanling u provinciji Guidžou. Od tada je u jugozapadnoj Kini otkriven niz drugih primeraka, koji se sada nalaze u Institutu za paleontologiju i paleoantropologiju kičmenjaka u Pekingu i Muzeju prirodne istorije Džeđiang u Hangdžouu. Ova otkrića su omogućila istraživačima da opišu praktično kompletan skelet ovog morskog reptila u studiji sprovedenoj u periodu od 10 godina.
„Otkriće dodatnih fosila nam omogućava da po prvi put vidimo ovu izvanrednu životinju dugog vrata u celini. Podseća na dugačkog, zmijolikog, mitskog kineskog zmaja. Sigurni smo da će Dinocephalosaurus orientalis zaokupiti maštu širom sveta zbog njegovog upečatljivog izgleda“, rekao je dr Nik Frejzer iz Nacionalnog muzeja Škotske, jedan od autora studije.
Sa 32 odvojena vratna pršljena, Dinocephalosaurus orientalis je zaista imao izuzetno dug vrat. Ovo sugeriše poređenje sa Tanistropheus hidroides. Tanistrofej je pronađen u Evropi i Kini tokom perioda srednjeg trijasa. Oba gmizavaca su bila slične veličine i dele nekoliko karakteristika lobanje, uključujući zubalo nalik ribljem kavezu.
„Dinocefalosaurus je jedinstven po tome što ima mnogo više pršljenova i na vratu i na trupu od tanistrofeja. Dinocefalosaurus je bio viviparan (što znači da je rađao žive mlade, a ne polagao jaja) i očigledno je veoma dobro prilagođen okeanskom načinu života, kao što su udovi peraja i pokazuju odlično očuvanu ribu u predelu stomaka“, kaže dr Stephan Spiekman, specijalista za morske reptile dugog vrata u Državnom muzeju prirodne istorije Štutgart.
Uprkos površnim sličnostima, dinocefalosaurus nije bio blisko povezan sa čuvenim plesiosaurusima, koji su evoluirali oko 40 miliona godina kasnije i poslužili kao inspiracija za čudovište iz Loh Nesa.
„Ovo je bio međunarodni napor. U saradnji sa kolegama iz Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, koristili smo novootkrivene primerke da proširimo naše prethodno znanje o dinocefalosaurusu. Među svim izvanrednim trijaskim nalazima koje smo napravili u provinciji Guidžou, ovaj morski reptil verovatno ističe se kao najistaknutiji“, rekao je dr Li Čun, autor studije i kustos na Institutu za paleontologiju i paleoantropologiju kičmenjaka u Pekingu.
Naučnici se nadaju da će kroz dalja istraživanja u budućnosti steći više uvida u evoluciju ove grupe životinja, posebno o tačnoj funkciji dugog vrata kod morskih gmizavaca.
