Kada su ćelije našeg imunološkog sistema pod stalnim stresom zbog raka ili drugih hroničnih bolesti, T ćelije imunog sistema se gase u procesu koji se naziva iscrpljivanje T ćelija. Bez aktivnih T ćelija, koje ubijaju tumorske ćelije, nemoguće je da se naša tela bore protiv raka. Jedan od najvećih ciljeva imunoterapije je da se preokrene iscrpljenost T ćelija kako bi se povećala sposobnost imunog sistema da uništi ćelije raka.
Istraživači u Sanford Burnham Prebisu koji proučavaju melanom pronašli su novi način da se to dogodi. Njihov pristup, opisan u Izveštajima o ćelijama, može smanjiti iscrpljenost T ćelija čak i kod tumora koji su otporni na klinički odobrene imunoterapije. Takođe može pomoći T ćelijama da se iscrpe.
„Usporavanje ili preokretanje iscrpljenosti T ćelija je veliki fokus u istraživanju raka i mnogi istraživači rade na različitim načinima da to postignu“, kaže prvi autor dr Dženifer Houp, koja je ovo istraživanje završila kao postdoktorski istraživač na Sanford Burnhamu. Prebis i sada je docent na Univerzitetu Drekel. „Ovaj novi pristup mogao bi biti održiv tretman sam po sebi, ali takođe ima ogroman potencijal da radi sinergijski sa postojećim terapijama.“
Iako postoje uspostavljene imunoterapije koje ciljaju na iscrpljivanje T ćelija, novi pristup je jedinstven po tome što cilja na nekoliko različitih aspekata procesa odjednom. To znači da bi to moglo pomoći ljudima da prevaziđu otpornost na različite imunoterapije protiv raka koje su trenutno dostupne.
„Jedna od osnovnih ideja modernog lečenja raka nije oslanjanje na jednu terapiju, jer to može dovesti do toga da rak postane otporan na taj tretman“, kaže stariji autor dr Linda Bredli, profesor metabolizma raka i Program mikrookruženja u Sanford Burnham Prebisu. „Što nam je više alata na raspolaganju da usporimo ili preokrenemo iscrpljenost T ćelija na različite načine, to imamo veće šanse da poboljšamo preciznu medicinu i pomognemo većem broju ljudi sa rakom da imaju koristi od imunoterapije.
Njihov pristup zavisi od proteina zvanog PSGL-1, koji se nalazi u većini krvnih zrnaca. Proučavajući miševe sa genetskim nedostatkom PSGL-1, istraživači su utvrdili da ovaj protein pomaže u olakšavanju iscrpljenosti T ćelija, što je glavna prepreka efikasnom imunitetu protiv raka.
Istraživači su zatim koristili antitelo da blokiraju aktivnost PGSL-1 kod miševa sa melanomom otpornim na imunoterapiju. Otkrili su da ciljanje PSGL-1 usporava proces iscrpljivanja T ćelija i pomaže iscrpljenim T ćelijama da se vrate u funkcionalne T ćelije. Ova dva efekta značajno su smanjila rast tumora kod miševa.
„Jedna od stvari koja ovaj pristup čini jedinstvenim u poređenju sa postojećim imunoterapijama je da direktno menja način na koji se T ćelije iscrpljuju i pomaže im da povrate svoju funkciju“, kaže Hope. „Mislim da će ovo biti presudno u smislu njegovog prevodilačkog potencijala.
Istraživači su takođe uspeli da ponove ovaj efekat kod miševa sa mezoteliomom, sugerišući da bi pristup mogao biti primenljiv na širok spektar karcinoma. Iako tretman koji su koristili u ovoj studiji još uvek nije pogodan za kliničku upotrebu kod ljudi, opšti pristup korišćenja antitela ili rekombinantnih proteina za imunoterapiju je dobro uspostavljen. To znači da prevođenje ovih rezultata za ljude sa rakom može biti samo pitanje vremena i testiranja.
„Kada obavimo svu neophodnu nauku, ovo bi moglo biti zaista vredno, ili čak spasonosno, za mnoge ljude sa rakom koji su otporni na trenutne tretmane“, kaže Bredli. „I dalje imamo dug put, ali sam optimista da smo na putu nečega što menja igru ovde.“
