Pokrivač vegetacije širom Antarktičkog poluostrva povećao se više od 10 puta u poslednje četiri decenije, pokazuju nova istraživanja.
Antarktičko poluostrvo, kao i mnogi polarni regioni, zagreva se brže od globalnog proseka, a ekstremni toplotni događaji na Antarktiku postaju sve češći.
Nova studija—univerziteta u Ekseteru i Hertfordširu i British Antarctic Survei— koristila je satelitske podatke da bi procenila koliko je Antarktičko poluostrvo „pozelenilo“ kao odgovor na klimatske promene.
Otkriveno je da se površina vegetacionog pokrivača širom poluostrva povećala sa manje od jednog kvadratnog kilometra 1986. godine na skoro 12 kvadratnih kilometara do 2021. godine.
Objavljeno u časopisu Nature Geoscience, studija je takođe otkrila da je ovaj trend ozelenjavanja ubrzan za preko 30% poslednjih godina (2016–2021) u odnosu na ceo period studije (1986–2021)—proširujući se za preko 400.000 kvadratnih metara godišnje u ovom periodu . Rad je naslovljen „Sateliti dokazuju održivo ozelenjavanje Antarktičkog poluostrva“.
U prethodnoj studiji, koja je ispitivala uzorke jezgra uzetih iz ekosistema u kojima dominira mahovina na Antarktičkom poluostrvu, tim je pronašao dokaze da su se stope rasta biljaka dramatično povećale poslednjih decenija.
Ova nova studija koristi satelitske snimke kako bi potvrdila da je široko rasprostranjeni trend ozelenjavanja, širom Antarktičkog poluostrva, u toku i ubrzava.
„Biljke koje nalazimo na Antarktičkom poluostrvu — uglavnom mahovine — rastu u možda najtežim uslovima na Zemlji“, rekao je dr Tomas Roland sa Univerziteta Ekseter.
„Pejzažom i dalje skoro u potpunosti dominiraju sneg, led i stene, a samo mali deo je kolonizovan biljnim svetom.
„Ali taj mali deo je dramatično porastao – pokazujući da je čak i ova ogromna i izolovana ‘divljina’ pogođena antropogenim klimatskim promenama.“
Dr Oli Bartlet, sa Univerziteta u Hertfordširu, dodao je: „Kako se ovi ekosistemi sve više uspostavljaju – a klima nastavlja da se zagreva – verovatno je da će se stepen ozelenjavanja povećati.
„Tlo na Antarktiku je uglavnom siromašno ili nepostojeće, ali ovo povećanje biljnog života će dodati organsku materiju i olakšati formiranje tla – potencijalno otvoriti put za rast drugih biljaka.
„Ovo povećava rizik od dolaska alohtonih i invazivnih vrsta, koje mogu da nose ekoturisti, naučnici ili drugi posetioci kontinenta.
Istraživači naglašavaju hitnu potrebu za daljim istraživanjem kako bi se ustanovili specifični klimatski i ekološki mehanizmi koji pokreću trend „ozelenjavanja“.
„Osetljivost vegetacije Antarktičkog poluostrva na klimatske promene je sada jasna i, pod budućim antropogenim zagrevanjem, mogli bismo da vidimo fundamentalne promene u biologiji i pejzažu ovog kultnog i ranjivog regiona“, rekao je dr Roland.
Dodao je: „Naši nalazi izazivaju ozbiljnu zabrinutost u vezi sa budućnošću životne sredine Antarktičkog poluostrva i kontinenta u celini. Da bismo zaštitili Antarktik, moramo razumeti ove promene i tačno identifikovati šta ih uzrokuje.“
Istraživači sada istražuju kako su nedavno deglacijalni pejzaži (bez leda) kolonizovani biljkama i kako bi se proces mogao nastaviti u budućnosti.
