U novoj studiji objavljenoj u časopisu Science Advances, naučnici su otkrili kako je jedan koral sa Fidžija pružio neprocenjive uvide u klimatske promene koje su se dešavale u poslednjih 627 godina. Ova istraživanja koriste dugu istoriju rasta korala kako bi prikazali kako su se temperature Tihog okeana menjale tokom više od šest vekova.
Na osnovu uzorka iz korala Diploastrea heliopora, poznatog i kao koral u obliku saća, istraživači su uspeli da rekonstruiraju temperaturne uslove u vodama Fidžija od 1370. do 1997. godine. Ovaj rekord je najduži kontinuirani temperaturni zapis koji je do sada otkriven u tropskom okeanu.
Masivni korali, kao što je ovaj, formiraju skelet od kalcijum karbonata koji se nakuplja sloj po sloj. Svaki sloj sadrži hemijske tragove koji mogu ukazivati na temperature mora tokom vremena. Korišćenjem tehnika masene spektrometrije, naučnici su analizirali koncentracije stroncijuma i kalcijuma u skeletu korala, koji služe kao pokazatelji temperature morske vode.
Studija je pokazala da su temperature oko Fidžija bile slične današnjim tokom određenog perioda između 1370. i 1553. godine. Ovo otkriće naglašava prirodnu klimatsku varijabilnost, ali takođe ističe značajan pomak u klimatskim obrascima tokom prošlog veka. Istraživanje sugeriše da je savremeno globalno zagrevanje dovelo do značajnog odstupanja od prirodnih klimatskih ciklusa, sa većim sinhronizovanim zagrevanjem širom tropskog i suptropskog Pacifika.
Ova sinhronizacija promena temperature može izazvati ozbiljne posledice po padavine i ciklone, budući da se kiša često formira iz isparavanja sa toplijih mora. S obzirom na to da je okean oko Fidžija sada najtopliji u poslednjih 653 godine, moguće su ekstremnije vremenske prilike, uključujući produžene suše i intenzivnije tropske ciklone.
Osim što pruža vredne informacije o prošlim klimatskim uslovima, istraživanje takođe naglašava opasnosti sa kojima se suočavaju korali zbog globalnog zagrevanja. Povećanje temperature okeana može ugroziti opstanak ovih važnih arhiva klimatskih podataka.
Prethodne studije o koralima, uključujući istraživanja iz Velikog koralnog grebena u Australiji, takođe su pokazale da su temperature tokom nedavnih izbeljivanja korala bile najviše u poslednjih 407 godina. Ove promene ukazuju na kritičnu potrebu za očuvanjem korala i monitorisanjem klimatskih promena koje mogu imati dugoročne posledice na ekosisteme i ljude širom sveta.
Istraživači iz ovog studijskog projekta, uključujući Huan Pabla D’Oliva sa Instituta za morske nauke i limnologiju na Universidad Nacional Autonoma de Mekico, Ariaan Purich sa Univerziteta Monash i Jens Zinke sa Univerziteta u Lesteru, ističu značaj dugovečnih korala kao ključnih arhiva prošlih klimatskih promena i potrebu za očuvanjem ovih prirodnih resursa za buduće generacije.
