Kao da promena boje nije dovoljno impresivna, svinja može da ‘vidi’ i svojom kožom. Nova američka studija sugeriše da je ovaj bizaran oblik vizuelizacije način na koji ribe grebena otkrivaju sopstvene boje.
„Izgleda da posmatraju svoju sopstvenu promenu boje“, kaže biolog Lori Švajkert, sada sa Univerziteta Severne Karoline. „Da nemate ogledalo i ne biste mogli da savijete vrat, kako biste znali da li ste prikladno obučeni?“
Za nas je izbor boja stvar mode. Ali za ribu svinju (Lachnolaimus makimus) koja živi pod stalnom pretnjom grabežljivaca iz bilo kog ugla, dobijanje senke koja odgovara vašoj pozadini je bukvalno pitanje života ili smrti.
Ribe prelaze iz ženke u mužjake oko tri godine starosti, kada svaka tada okuplja harem mladih ženki da se pari i zaštiti. Talenat ribe da menja boju kože takođe može biti od koristi i ovde, udvarajući se prijateljima i preteći rivalima, objašnjava Švajkert.
Da bi to uradile, svinja se oslanja na ćelije ispunjene pigmentom zvane hromatofore, kao i druge životinje koje koriste dinamičnu boju kože od hobotnice do kameleona.
Pigmenti unutar ovih ćelija stisnuti su jedan uz drugog kako bi omogućili da belo meso ispod sija. Ali kako se različite kombinacije crvenih, žutih ili crnih pigmenata šire, ćelije na površinskom nivou transformišu se u nijansu i nijansu.
Istraživanje druge ribe, nilske tilapije (Oreochromis niloticus), otkrilo je da molekuli osetljivi na svetlost zvani opsini mogu uticati na boju hromatofora. Dakle, Švajkert i tim su pregledali uzorke kože svinjske ribe koristeći tehniku obeležavanja proteina i snimanje elektronskim mikroskopom.
Pratili su molekule opsina do ćelija direktno ispod hromatofora ribe. Ove novootkrivene ćelije koje proizvode opsin su najosetljivije na kratke, plave talasne dužine koje mogu da prođu kroz hromatofore. Štaviše, nivoi svetlosti variraju u količini oslobođenog opsina.
Opsini tada verovatno regulišu nivo pigmenta u hromatoforama zauzvrat, kao što se vidi u nilskoj tilapiji, pri čemu svaka ćelija reguliše drugu kao odgovor na signale okoline. Tačno kako opsini utiču na hromatofore tek treba da se utvrdi.
„Životinje bukvalno mogu da fotografišu sopstvenu kožu iznutra“, objašnjava morski biolog Sonke Džonsen sa Univerziteta Djuk. „Na neki način oni mogu da kažu životinji kako izgleda njena koža, jer se ne može sagnuti da bi pogledala.“
Imati nezavisan vid kože verovatno zahteva mnogo manje zahtevnu obradu nego oslanjanje na oči za istu stvar, jer deluje samo kao mehanizam za detekciju svetlosti, a ne da formira stvarne komplikovane vizuelne prikaze mozga koje bi onda trebalo proceniti.
„Senzorne povratne informacije su jedan od trikova koje tehnologija još uvek pokušava da shvati“, kaže Džonsen. „Ova studija je lepa disekcija novog senzornog sistema povratnih informacija.“
