Istraživači su otkrili jednostavnu strukturu iz kamenog doba koja je možda najstariji dokaz da su rani ljudi gradili od drveta.
Konstrukcija je osnovna: par trupaca koji se preklapaju, spojenih urezom. Staro je skoro pola miliona godina i pruža redak pogled na to kako su drevni ljudski rođaci radili sa drvetom i menjali svoje okruženje, napisali su autori u studiji objavljenoj u sredu u časopisu Nature.
„Trebalo mi je neko vreme pre nego što sam cenio ono što smo gledali“, rekao je autor studije Lari Barham, arheolog sa Univerziteta u Liverpulu. „Nije izgledalo baš lepo, da budem iskren. Ali mnogo je složenije nego što sam mislio.“
Barham i njegov tim iskopali su strukturu trupaca – plus pregršt drvenih alata – sa mesta u koritu koje se nalazi iznad vodopada u Zambiji. Oni misle da su ukršteni trupci mogli biti osnova za veću strukturu poput šetališta ili platforme.
Obično drvo brzo truli kada je izloženo elementima, što nam je ostavilo malo dokaza o tome kako su naši drevni rođaci koristili materijal, objasnio je Barham. Ali ovi materijali su bili potopljeni u reku, što je pomoglo da se očuvaju.
Dakle, kada je njegov tim otkrio trupce 2019. godine, još uvek su mogli da vide znakove da su ih rani ljudi oblikovali – urezali su zarez u gornjem trupu, sužavajući krajeve i ostavljajući tragove alata po površini.
Sve izgleda tako sveže, pomislite: ‘Ne može biti ovako staro’, rekao je Barham.
Pronalaženje koliko godina je predstavljalo sopstveni izazov, pošto tradicionalne tehnike zabavljanja nisu mogle da uđu dovoljno duboko u prošlost. U ovoj studiji, istraživači su koristili novu metodu zvanu luminiscenciono datiranje, koja koristi sitne minerale u pesku da bi procenila koliko dugo su materijali zakopani, objasnio je autor studije Geoff Duller, stručnjak za metode datiranja na Univerzitetu Aberistvith u Velsu.
Struktura trupaca je napravljena pre najmanje 476.000 godina, dok su alatke od drveta nešto mlađe, ispod 400.000 godina. To stavlja materijale u vreme pre nego što je evoluirala naša vrsta, Homo sapiens.
Napravila bi ih druga vrsta ranog ljudskog rođaka – verovatno Homo heidelbergensis, koji je u to vreme bio u Africi, rekli su autori.
Ako su ovi drevni ljudi ulagali napor u „nameštaj lokaliteta“, to sugeriše da su možda ostali neko vreme ili da su ponovo dolazili – a ne samo lutali okolo kao grupe lovaca-sakupljača, kaže Dirk Leder, arheolog u Nemačkoj. Državni zavod za kulturnu baštinu Donje Saksonije koji nije bio uključen u istraživanje.
A ako „polaganje nekoliko trupaca ne zvuči tako uzbudljivo“, rekla je Anemike Milks, arheolog sa Univerziteta u Redingu, koja takođe nije bila uključena u studiju, razmislite o ovome – to pokazuje drugačiju perspektivu od uobičajenih kamenih alatki koji se često otkrivaju.
„To je važan prozor u ono za šta su ovi ljudi bili sposobni“, rekao je Milks.