Mahovine su među najvećim teraformatorima na Zemlji, pretvarajući neplodnu stenu u plodno zemljište, a sada tim naučnika predlaže da bi ove nevaskularne biljke mogle da urade isto na Marsu.
Da li treba da uvedemo život sa Zemlje na našeg crvenog suseda je drugo pitanje – mi nemamo sjajne rezultate sa ovim na našoj planeti.
Ali ako odlučimo da se vredi petljati sa tlom na Marsu kako bi se stvorio drugi dom za nas Zemljane, ekolog Sjaošuang Li i kolege iz Kineske akademije nauka imaju kandidata za koji smatraju da bi trebalo da uradi pravi trik.
Zemljina površina je nekada bila izuzetno negostoljubiva za život, ali to nije sprečilo grupu organizama zvanih briofiti – koji danas obuhvataju mahovine, jetrenjače i rogove – da se iskobeljaju iz plodne bezbednosti okeana u potrazi za novim horizontima.
Uspeh ovih kopnenih tragača zavisio je od njihove sposobnosti da iskoriste i svare hranljive materije koje izviru iz stena ili teku preko njih, dok su preživeli krajnje neprijateljske uslove koji bi druga živa bića pretvorili u prašinu. Ali kako su se širili preko Zemljine stenovite granice, stvorili su tlo, koje je utrlo put drugim manje tvrdim oblicima života da postepeno kroče na suvo.
Ova genetska lukavstvo nastavlja da služi mahovinama širom sveta, a istraživači misle da bismo mogli da iskoristimo njihove ugrađene talente za kolonizaciju Marsa, postavljajući temelje za druge manje izdržljive oblike života, poput useva.
Za razliku od raskošnih šumskih mahovina koje možda zamišljate, a kojima je prilično lako u poređenju sa njihovim precima, Sintrichia caninervis je posvećena održavanju veoma štedljivog načina života. Uspeva u pustinjama Kine i SAD, zajedno sa ledenim planinama Pamira, Tibeta, Bliskog istoka, Antarktika i cirkumpolarnih regiona.
Pustinja Gurbantunggut u severozapadnoj Kini je središte za S. caninervis, koji ovde raste gušće nego bilo gde drugde u svetu, uprkos temperaturama koje se kreću od -40 °C do 65 °C (-40 °F do 149 °F) i relativna vlažnost koja se spušta na 1,4 procenta.
Li i kolege su stavili ovu mahovinu na test – a izbacivanje S. caninervisa iz njegove izuzetno široke zone komfora nije lak podvig.
U laboratoriji su testirali reakcije biljke i oporavak od ekstremne dehidracije, produženog smrzavanja (-80 °C tokom 3 ili 5 godina i -196 °C tokom 15 ili 30 dana), zračenja (u dozama od 500 do 16.000 Gi ), i uslovi slični Marsu u postrojenju za simulaciju planetarne atmosfere Kineske akademije nauka (PASF).
U simulaciji Marsa, biljke su bile podvrgnute pritiscima od oko 650 paskala (Pa), slično 680–790 Pa na Marsu. Noću je temperatura bila -60 °C, a tokom dana 20 °C, što je ekvivalentno uslovima na Marsu u regionima ekvatorijalne do srednje širine. Takođe su simulirali sastav atmosferskog gasa i nivoe ultraljubičastog zračenja kako bi bili bliži onima na Marsu.
Dehidracija je za S. caninervis bila šetnja parkom. I na velikoj hladnoći, slegnu ramenima. Sve smrznute biljke su se regenerisale nakon odmrzavanja, a biljke koje su bile dehidrirane pre zamrzavanja oporavljale su se mnogo brže od svojih vlažnih vršnjaka.
Suočen sa nivoom radijacije od 50 Gi koji bi ubio ljude, S. caninervis nije ni trepnuo. Na 500 Gi, činilo se da se njegov rast čak ubrzao.
Mahovine koje su bile dehidrirane, a zatim izložene uslovima sličnim Marsu, mogle su da se ponašaju kao da se to nikada nije dogodilo nakon samo 30 dana oporavka. Njihovim hidratisanim kolegama trebalo je malo duže da se oporave, ali su ipak preživeli da ispričaju priču.
„Iako je još dug put do stvaranja samodovoljnih staništa na drugim planetama, pokazali smo veliki potencijal S. caninervis kao pionirske biljke za rast na Marsu“, pišu istraživači.
„Gledajući u budućnost, očekujemo da bi ova obećavajuća mahovina mogla biti dovedena na Mars ili Mesec kako bi se dalje testirala mogućnost kolonizacije biljaka i rasta u svemiru.“
Čak i ako se pokaže da je mahovina na Marsu užasna ideja, činjenica da S. caninervis može pretvoriti potpuno sušno zemljište u „živu kožu“, čak i nakon što preživi takve ekstremne uslove, pruža neku nadu za život na našoj planeti, koja je , čini se, otporniji nego što mu ponekad pridajemo priznanje.
