Nivoi prihoda i obrazovanja u okolini deteta određuju njihov odnos prema prirodi, a ne da li žive u gradu ili na selu. Ovo je nalaz nove studije objavljene u časopisu Ljudi i priroda, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Lund u Švedskoj. Rezultati su u suprotnosti sa pretpostavkom da odrastanje na selu automatski povećava našu povezanost sa prirodom, a ipak studija takođe pokazuje da priroda blizu kuće povećava dobrobit dece.
Postoji opšta zabrinutost da su urbanizacijom ljudi izgubili kontakt sa prirodom. Prema istraživanjima, manje kontakta znači manji angažman sa prirodom i lošije zdravstvene rezultate jer ljudi provode manje vremena na otvorenom. Stoga je aktuelno pitanje kako možemo ojačati ili ponovo otkriti našu vezu sa prirodom. Ovo je posebno važno za decu, delom zbog uticaja na njihovo zdravlje, ali i zbog toga što se u detinjstvu formiraju naši odnosi sa prirodom.
Istraživači su želeli da prouče odnose koji gradski i ruralni školarci imaju prema prirodi i da li oni variraju u zavisnosti od socio-ekonomskog statusa. Takođe su želeli da ispitaju da li hranjenje ptica može poslužiti kao tačka kontakta sa divljim životinjama, potencijalno jačajući dečje znanje o prirodi i osećanje za nju, i dalje, poboljšavajući njihov osećaj blagostanja.
„Suprotno očekivanjima, pokazali smo da se odnosi dece prema prirodi ne određuju time da li odrastaju na selu ili u gradu. Umesto toga, odlučujuću ulogu imaju socioekonomski faktori. Na primer, deca u sredinama sa višim stepenom obrazovanja generalno imali bolje znanje o vrstama, što je zauzvrat bilo povezano sa pozitivnijim stavovima prema divljim životinjama.
„Veća primanja su vezana za to da deca više učestvuju u aktivnostima zasnovanim na prirodi, što takođe dovodi do bolje povezanosti sa prirodom. To je bilo tačno bez obzira da li su deca živela u centru grada ili na selu“, kaže dr Johan Kjelberg Jensen. , istraživač na Univerzitetu Lund, koji je vodio studiju.
Međutim, studija je otkrila neke razlike između gradske i seoske dece.
„Čini se da deca koriste prirodno okruženje na različite načine, ali to ne utiče na njihov odnos prema prirodi uopšte. Takođe smo mogli da vidimo da deca koja imaju direktniji pristup prirodi blizu kuće prijavljuju viši osećaj za dobro To pokazuje koliko je zaista važan kontakt sa prirodom“, kaže dr Jensen.
Kakav je bio ishod projekta hranjenja ptica? Istraživači iz Lunda su otkrili da se znanje dece o vrstama povećalo, ali nisu videli nikakav uticaj na dobrobit ili stav prema prirodi.
„I pored toga, videli smo veoma velike varijacije u rezultatima između škola, što ukazuje na važnu ulogu nastavnika i škola u ovakvim projektima. Već znamo da se naš kontakt sa prirodom oblikuje kroz društvene interakcije i da odrasli imaju značajnu odgovornost u ponašajući se kao uzori za to kako se deca odnose prema prirodi“, kaže dr Džensen, koji takođe ističe da to ne mora nužno da padne na nastavnike, koji već imaju značajne odgovornosti.
Još jedan ključni nalaz studije bio je da su deca sa malo pristupa prirodi blizu kuće imala najviše koristi od projekta hranjenja ptica.
„Ovo naglašava važnost zelene i pravične stambene politike i urbanog planiranja. Ako želimo da buduće generacije imaju pozitivne odnose sa prirodom, uživajući u svim zdravstvenim beneficijama koje dolaze sa tim, možda će nam biti potrebni ciljani projekti za povećanje kontakta dece sa prirodom, u urbanim i ruralnim sredinama ovo je posebno važno u oblastima sa niskim socio-ekonomskim nivoom i malo prirode u blizini stambenih objekata“, zaključuje dr Jensen.
Prethodne studije su istakle hranjenje ptica kao potencijalni način za jačanje veze između čoveka i prirode. Istraživači sa Univerziteta u Lundu želeli su da pobliže istraže kako faktori kao što je urbanizacija mogu modulirati ovo.
Istraživači su zamolili decu uzrasta od 10 do 11 godina iz 14 škola u južnoj Švedskoj da hrane i broje ptice na svojim školskim igralištima tokom tri nedelje. Deca su živela u gradovima Lund, Malme i Helsingborg, kao i okolnim selima. Istraživači su merili poznavanje vrste dece, osećaj blagostanja i povezanost sa prirodom pre i posle perioda hranjenja.
Istraživači su zatim uporedili odgovore koje su dobili sa podacima o obrazovanju i nivoima prihoda na lokalnom nivou, količini prirode u blizini, drugim aktivnostima dece u prirodi i da li žive u ruralnom ili urbanom području.
Sa svojih 350.000 stanovnika, Malme je bio najveći grad uključen u studiju. Istraživači ističu da bi rezultati mogli biti drugačiji da su svoju studiju sproveli u gradu od nekoliko miliona stanovnika gde može biti teže putovati van grada da bi iskusili prirodu.
Istražite dalje
