Kao ljudi, prilično smo dobri u proceni koliko će kafeterija na poslu biti zauzeta i da idemo negde drugde ako mislimo da će biti puna. Istraživači sa Univerziteta u Regensburgu su otkrili da mravi takođe shvataju da se neka mesta za hranjenje mogu napuniti i izbegavaju ih ako misle da tamo već ide mnogo mrava.
Čekanje u redu je dosadno i gubi naše vreme, pa se trudimo da ga izbegnemo. Zamislite da je vaše omiljeno mesto za ručak mali restoran za poneti i da vidite mnogo ljudi koji vam odatle dolaze sa hranom. Ako ste zaista gladni, mogli biste pomisliti „oh, verovatno je prilično zauzeto, možda ću danas otići negde drugde“. Mravi mogu imati potpuno isti problem: dosta hrane dobijaju od insekata kao što su lisne uši koje prave medlju rosu. Ali, male grupe lisnih uši prave samo malo medljike, a potrebno je mnogo vremena da se napravi više nakon što se pojede.
„Mravi su sličniji nama nego što većina ljudi misli“, rekla je dr Lora-En Poasonnije, koja je vodila studiju. „Pa, pitao sam se – da li bi i mravi pokušali da izbegnu izvore hrane koji im se sviđaju, ako izvori hrane imaju ograničen prostor i izgledaju zauzeto?“ Da bi ovo testirali, istraživači su pustili mravima da jedu iz posebne hranilice za mrave, bilo sa rupama iz kojih se može hraniti mnogo mrava, ili samo dovoljno prostora za jednog mrava. Zatim daju mravima do znanja da postoji još jedna hranilica, takođe lako gužva ili ne, negde drugde.
Kada su gladni mravi ponovo došli tražeći nešto za jelo, polovina njih je srela puno mrava koji su se vraćali iz prve, omiljene hranilice, a polovina nije srela druge mrave. Ako su gladni mravi prošli put koristili hranilice sa puno rupa ili ovog puta nisu sreli druge mrave, samo su otišli do svoje omiljene hranilice. Ali, ako su gladni mravi koristili lako pretrpane hranilice i sreli mnogo drugih mrava koji su se vraćali iz omiljene hranilice, izbegavali su to i umesto toga otišli na manje omiljenu alternativu. Video koji sumira i ilustruje eksperimentalni postupak. Zasluge: Zbornik radova Nacionalne akademije nauka (2023). DOI: 10.1073/pnas.2302654120
„Zaista luda stvar“, kaže dr Tomer Czaczkes, koji je takođe radio na studiji, „nije čak ni to što su izbegavali prepunu hranu u špicu. To ima smisla. Pravo pitanje je: kako su to uspeli hranilica bi mogla da postane gužva?“
Mravi nikada ranije u životu nisu videli tu hranilicu i nikada nisu iskusili gužvu. Ipak, nekako su shvatili da ova hranilica može da stane samo za nekoliko mrava.
„Ovo sugeriše“, dodaje Laure-Anne, „da mravi veoma duboko razumeju kako svet funkcioniše“.
Rad je objavljen u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.
