Terapeutski lek rapamicin, koji se inače koristi u terapiji raka i nakon transplantacije organa, može produžiti životni vek i zdravstveni vek laboratorijskih životinja. Važno je razumeti kako rapamicin produžava životni vek, jer pomaže u sprečavanju neželjenih neželjenih efekata.
„Znamo da rapamicin produžava životni vek preko dva mehanizma: povećane autofagije i smanjene aktivnosti proteina zvanog S6K. Pokazalo se da miševi sa izmenjenim S6K žive duže. Ali mehanizam kojim S6K produžava životni vek je nejasan“, kaže Sebastijan Gronke, koautor studije.
Istraživači su uspeli da pokažu da izmenjena aktivnost S6K utiče na endolizozome. Oni razgrađuju materijal u ćelijama i igraju važnu ulogu u regulisanju različitih ćelijskih procesa, kao što su inflamatorne reakcije. „Kada smo potisnuli aktivnost S6K ili upalne signale u masnom telu, muve su živele duže, pokazale su bolju imunološku funkciju u starosti i mogle su efikasnije da očiste bakterijske infekcije“, objašnjava Pingze Zhang, prvi autor studije.
„Na kraju, pretpostavljamo da endolizozomi sprečavaju povećanje proinflamatornih faktora povezano sa starenjem i da je upravo to mesto gde rapamicin napada“, zaključuje Sebastijan Gronke.
Istraživači su takođe identifikovali važnu vezu između endolizozomalnog sistema i upale povezane sa starenjem: protein sintaksin 13. Ovaj protein je povećan u jetri miševa tretiranih rapamicinom, što sugeriše da regulacija endolizozomalnog sistema i kontrola upalnih puteva tokom starenje je slično između muva i miševa.
