Deca od 4 godine pokazuju dokaze o mreži u mozgu pronađenoj kod odraslih koja se bavi teškim kognitivnim problemima, pokazalo je novo istraživanje.
Mreža višestruke potražnje pomaže ljudima da fokusiraju svoju pažnju, istovremeno žongliraju sa nekoliko stvari u memoriji i rešavaju teške probleme poput onih koji uključuju matematiku.
I dok ova mreža nije u potpunosti razvijena kod dece, studija je pokazala da funkcioniše slično kao i kod odraslih, rekla je Zeinep Saigin, viši autor studije i docent psihologije na Državnom univerzitetu Ohajo.
Studija je uključivala odrasle i decu od 4 do 12 godina čiji je mozak skeniran fMRI dok su pokušavali da završe težak zadatak.
„Otkrili smo da je mreža višestruke potražnje posebna mreža čak i kod male dece i da je odvojena od jezičke mreže, baš kao što je to kod odraslih“, rekao je Sajgin.
„To je bilo nešto što se nije sigurno znalo. Jedna od alternativa bi bila da je potrebno vreme da se ove odvojene mreže u mozgu razlikuju kod dece, ali to nije ono što smo pronašli.“
Studiju je vodila Elana Schettini, diplomirani student psihologije u državi Ohajo, a rezultati su nedavno objavljeni na internetu u časopisu Journal of Neuroscience. Diplomirani student države Ohajo Keli Hierše je takođe bio koautor.
Rezultati mogu pomoći da se identifikuju poremećaji u neurorazvoju kognitivne kontrole među kliničkim uzorcima, kao što su deca koja se bore sa ADHD-om, poremećajem ponašanja ili povredama mozga, što bi na kraju moglo da utiče na razvoj lečenja.
„Identifikovanjem tipične varijabilnosti u odnosu između neuronske aktivacije i performansi na zadatku, možemo bolje razumeti šta se smatra normalnim u odnosu na abnormalno“, rekao je Schettini.
U studiji su učestvovale 44 odrasle osobe starosti od 18 do 38 godina i 37 dece uzrasta od 4 do 12 godina.
Dok su bili skenirani u fMRI, učesnici studije su dobili relativno težak zadatak: prikazan im je niz mreža sa devet do 12 kvadrata, od kojih su neki bili plavi. Zatim su im prikazane dve mreže i morali su da odaberu koja odgovara nizu plavih kvadrata koje su videli u ranijim mrežama. Deca su imala lakša suđenja nego odrasli.
Isti učesnici su uradili i jezički zadatak gde su slušali smislene rečenice i kontrolisali uslove. Kod odraslih, jezička moždana mreža je prostorno susedna, ali odvojena od mreže višestruke potražnje. Ali jezičke veštine dece se takođe razvijaju i tako je bilo nejasno da li mreža višestruke potražnje takođe podržava ovu veštinu dok se razvija.
Rezultati su pokazali da je ista oblast mozga – mreža višestruke potražnje, koja se nalazi u frontalnom i parijetalnom korteksu – bila aktivirana i kod dece i kod odraslih kada su završili izazovni zadatak, a da se uopšte nije aktivirala za jezički zadatak.
Bilo je razloga za očekivati da deca neće imati mrežu višestruke potražnje sličnu odraslima, rekao je Sajgin.
„Znamo da deca nisu uvek dobra u tome da znaju na šta da se fokusiraju, lako se ometaju i ne rade uvek dobro kada im se nađu teški problemi. Tako da nije bilo podrazumevano da će koristiti iste mreža višestruke potražnje koju odrasli koriste“, rekla je ona.
„Ali čak i kod četvorogodišnjaka ova mreža je prilično robusna i veoma se razlikuje od jezičke mreže.“
Bilo je nekih razlika u odnosu na odrasle. Veličina odgovora viđena u mozgu bila je manja kod dece dok su pokušavala da reše zadatak, što ukazuje da su potrebne godine da mozak sazri i „podigne“ do nivoa odraslih, rekla je ona.
Ali čak i kod dece, višestruka aktivacija mozga odražavala je koliko su se trudili i koliko su dobro obavljali zadatak, bez obzira na godine; individualna varijabilnost u performansama se odrazila na aktivaciju mozga u svim uzrastima.
„Nalazi nam daju bolje razumevanje o tome kako se kognicija visokog nivoa pojavljuje kod ljudi i mogu nam pomoći da osmislimo intervencije kada ljudi imaju problema sa kognitivnom kontrolom“, rekao je Sajgin.
