Od kada je lansiranje bitkoinovog softvera otvorenog koda pomoglo popularizaciji koncepta pre 15 godina, ljudi iz svih sfera života ušli su na tržište kriptovaluta.
Ipak, neke ličnosti više privlači decentralizovani, anonimni sistem ekonomije od drugih.
Anketa od nešto više od 2.000 odraslih Amerikanaca sprovedena širom SAD 2022. godine potvrdila je tendenciju da vlasnici jedne od mnogih hiljada postojećih kriptovaluta imaju „mračnu“ ličnost.
Štaviše, istraživači sa Univerziteta u Torontu i Univerziteta u Majamiju koji stoje iza nedavne analize podataka takođe su otkrili povezanost sa verovanjima u teorije zavere i većom upotrebom marginalnih platformi društvenih medija.
Iako koncept digitalnog ekonomskog sistema koji čuva privatnost datira iz 1980-ih, lansiranje bitkoina 2009. privuklo je ozbiljna ulaganja šire populacije.
Globalni kapital na tržištu kriptovaluta vredi nešto manje od 2,5 biliona dolara, od čega većina u obliku bitkoina, etera i tetera.
Onima koji investiraju, tehnologija šifrovane knjige koja stoji iza valute nudi sredstvo za privatnost i sigurnost koje drugi oblici kovanog novca ne mogu, stavljajući ekonomsku kontrolu direktno u ruke distributera bogatstva ukidanjem potrebe za finansijskim institucijama i državni nadzor.
U stvarnosti, kripto valuta ostaje marginalni oblik valute koju drži strastvena manjina, koja ima više zajedničkog sa kockarskim žetonima nego džepom punim gotovine.
Motivisani nepoverenjem u glavne vlasti, moglo bi se pretpostaviti da investitori u kriptovalute stavljaju veći deo u zavere, sa alternativnim političkim sklonostima i smanjenim poverenjem u nauku.
Ipak, postojeća istraživanja se bore da ograniče investitore na bilo koju određenu ideologiju, pronalaženje vlasnika digitalnih valuta može se na različite načine opisati kao anarhisti, libertarijanci i populisti. Druge studije primećuju zabrinjavajuću vezu između verovanja krajnje desnice i belog supremacizma.
Da bi utvrdili šta tačno definiše vrste pojedinaca koji su spremni da kupe san o kriptovalutama, kognitivni psiholog sa Univerziteta u Torontu Šejn Litrel i njegove kolege Kejsi Klofstad i Džozef Uščinski sa Univerziteta u Majamiju anketirali su 2.001 Amerikanca o njihovom vlasništvu nad kriptovalutama i političkim, psihološkim i društvenim pitanjima. karakteristike.
Samo 30 odsto ispitanika je tvrdilo da poseduje kriptovalutu, grupu koja je bila iznenađujuće raznolika u svojoj politici, predstavljajući niz političkih ideologija koje dolaze sa ekstremnih ivica levice i desnice.
Ipak, postojala je i tendencija da investitori ispadnu iz tradicionalnog spektra, pridržavajući se orijentacije hrišćanskog nacionalizma i američke izuzetnosti. Oni su takođe bili tipično predstavljeni mračnim crtama ličnosti, kao što su narcizam, makijavelizam, psihopatija i sadizam, koji su postigli nešto više od onih koji nisu kripto investitori na skalama koje odražavaju potrebu za haosom, podržavajući slične nalaze ranijih istraživanja.
Daleko najveći faktori koji predviđaju da ste vlasnik kriptovalute sada ili u prošlosti su muškarci, koji se u velikoj meri oslanjaju na rubne oblike društvenih medija za vesti, argumentovani su i imaju averziju prema autoritarnim oblicima vlasti.
Sa tako malim uzorkom samoprijavljenih rezultata, teško je sa sigurnošću reći koliko su rezultati reprezentativni za opštu zajednicu, posebno izvan SAD. Takođe je važno ponoviti da kupci kripto kovanica nisu svi izrezani iz iste tkanine, sa veoma različitim nagonima i interesima koji vode njihove odluke o ulaganju.
Ipak, autori tvrde da njihovi nalazi doprinose vrednim detaljima koji nam pomažu da bolje razumemo demografiju kriptovaluta u svetu u kome poverenje u tradicionalne strukture vlasti i medijske izvore postaje sve fragmentirano.
„Pošto vlade nastoje da strože regulišu, ili u nekim slučajevima, oponašaju kriptovalute, biće neophodno razumevanje privlačnosti takvih valuta“, piše tim.
Ovo istraživanje je objavljeno u PLOS ONE.