Za nekoliko sekundi koje će vam trebati da pročitate ovu rečenicu, vaš osećaj za vreme se može proširiti i suziti, a vaša percepcija sveta može da se promeni na načine koje ne biste primetili.
Ovi suptilni efekti na mozak su neprimetni, eterični potezi srca kucaju u vašim grudima, što, prema novoj studiji, takođe podstiče motoričke funkcije u kratkim naletima.
Neuronaučnik Esra Al sa Instituta Maks Plank za ljudske kognitivne nauke i nauke o mozgu u Nemačkoj već nekoliko godina proučava uticaj srca na mozak, nadovezujući se na decenijama stara istraživanja i nedavne studije sa snažnijim metodama.
Godine 2020, Al i neke njene kolege su otkrile da naš osećaj spoljnih stimulansa pada svaki put kada se srce stisne u takozvanom periodu sistole. Te senzorne oštrine se vraćaju kako se srce opušta u dijastoli. Ali sa svakom kontrakcijom, naša čulna percepcija otupljuje.
Kako onda naša tela, naši mišići, reaguju u tim prigušenim trenucima kada su naša čula nakratko oštećena? Da li smo spremni da reagujemo na osnovu informacija koje smo upravo primili ili smo zarobljeni u zatišju?
Neka istraživanja su pokazala da su vremena reakcije spora tokom sistole i da nam je potrebno više vremena da prikupimo taktilne informacije jer je naša senzorna percepcija trenutno prigušena. Druge studije su otkrile da se brzi pokreti očiju poznati kao sakada javljaju češće kada se srce steže, i sugerišu da bi motorički pokreti mogli biti upućeni srčanom ciklusu.
Jasna slika ovih oseka i oseka do sada je izmicala naučnicima. Tako su Al i njeni kolege istraživači počeli da mere kako motorni korteks, deo mozga uključen u kontrolu voljnih motoričkih pokreta, reaguje tokom celog srčanog ciklusa.
„Intrigantno, ova studija otkriva izuzetnu vezu između ljudskog srca i mozga, otkrivajući različite vremenske prozore prilagođene akciji i percepciji“, navode istraživači u saopštenju.
Istraživači su podesili učesnike na nekoliko različitih mašina kako bi istovremeno snimali aktivnosti mozga, srca i mišića ruku dok su sedeli u stolici i kada su završili motorički zadatak koji je uključivao štipanje merača.
Analizirajući podatke od 36 ljudi, istraživači su otkrili da se nervni signali koji kontrolišu mišiće šake povećavaju tokom sistole, koja obično traje tri desetine sekunde. Aktivnost mišića ruke je takođe bila trenutno jača kada se učesnicima desilo da stegnu merač tokom sistole, umesto dijastole.
„Sve u svemu, otkrili smo da je ekscitabilnost u senzomotornom korteksu povećana u sistoli i da se shodno tome takvo povećanje odražava u snazi motornog izlaza“, pišu istraživači.
Ujednačavajući te rezultate sa svojim prošlim nalazima, istraživači sugerišu da porast mišićne aktivnosti tokom sistole dopunjuje pad senzorne percepcije tako da postoje različiti prozori u srčanom ciklusu u kojima je mozak pripremljen za obradu senzornih informacija i zatim deluje na njih.
„Moguće je da različiti vremenski okviri postoje u čitavom srčanom ciklusu, optimizujući ili percepciju ili akciju“, zaključuju istraživači.
