Studija, koju je sproveo tim međunarodnih istraživača, anketirala je 754 studenta dodiplomskih studija medicine, uglavnom starosti između 18 i 29 godina, u zemlji koja se bori sa političkim previranjima i ozbiljnim ograničenjima u obrazovanju žena.
Nalazi, koji se pojavljuju u Helionu, otkrivaju zabrinjavajući trend: muškarci doživljavaju umerenu do tešku nomofobiju (93%) nešto više od žena (88%), dovodeći u pitanje prethodne studije koje su sugerisale različite ranjivosti na osnovu pola.
Dr Suleman Lazarus, vodeći autor studije i stručnjak za sajber kriminal na Univerzitetu u Sariju, rekao je: „Ogromna rasprostranjenost nomofobije među avganistanskim studentima nije samo lično pitanje za pojedince; ona je odraz društveno-političke krize u Avganistanu u kojoj su komunikacija i veza sve više ograničeni, pametni telefon postaje spas, što dovodi do povećane zavisnosti i anksioznosti kada se odvoji od njega.
Studija takođe naglašava uticaj bračnog statusa na nivoe nomofobije, pri čemu osobe koje su u braku pokazuju više prosečne rezultate u poređenju sa svojim neoženjenim kolegama. Ovaj neočekivani nalaz sugeriše da dinamika ličnih odnosa i društvenih očekivanja u Avganistanu igra značajnu ulogu u oblikovanju individualnih iskustava anksioznosti u vezi sa upotrebom pametnog telefona.
Da bi sproveo ovo istraživanje, tim je koristio Upitnik o nomofobiji (NMP-K), dobro uspostavljen alat dizajniran za merenje ozbiljnosti nomofobnih simptoma. Prikupljanje podataka obavljeno je između oktobra i decembra 2022. uzorkovanjem odgovora studenata na Univerzitetu medicinskih nauka u Kabulu.
Učesnici su ispunili upitnik od 27 stavki koji je procenjivao njihova osećanja i ponašanja u vezi sa korišćenjem pametnih telefona, koji je preveden na dari, lokalni jezik, kako bi se obezbedila pristupačnost i razumevanje.
Ključni nalazi su bili:
Implikacije ovih nalaza su duboke, posebno u svetlu talibanske politike koja je ograničila prava žena na obrazovanje i slobodu. Ovi uslovi su pojačali oslanjanje na pametne telefone, čineći ih ne samo gadžetima, već osnovnim alatima za preživljavanje i povezivanje.
Istraživanje predstavlja jedinstveno sočivo kroz koje se može sagledati presek tehnologije, mentalnog zdravlja i društveno-političkog konteksta u Avganistanu. Sa samo 18,4% stanovništva koje stvarno ima pristup internetu, u kombinaciji sa oštrom rodnom podelom u pristupu samoj tehnologiji, razumevanje nomofobije u ovom pejzažu je ključno za rešavanje mentalnog zdravlja i društvenog blagostanja.
Dr Lazarus je nastavio: „Ova studija je ključni korak ka razumevanju implikacija na mentalno zdravlje našeg društva koje zavisi od tehnologije, posebno u regionima gde su pristup obrazovanju i osnovnim pravima ozbiljno ograničen. Podaci koje smo prikupili daju živopisnu sliku psihološki pejzaž Avganistana danas“.
