Otkriven novi regulatorni mehanizam zgrušavanja krvi

Otkriven novi regulatorni mehanizam zgrušavanja krvi

Hemostaza je od vitalnog značaja za sprečavanje prekomernog gubitka krvi. Međutim, postoji povećan rizik od tromboze ako postoji prekomerna reakcija i nekontrolisano stvaranje fibrina. U novoj studiji objavljenoj u Nature Cardiovascular Research, istraživačka grupa iz Vircburga koju je predvodio Bernhard Niesvandt otkrila je trombocitni glikoprotein GPV kao centralni regulator za hemostazu i formiranje tromba, nalaz koji otvara put novim terapijskim pristupima.

Kada su naši krvni sudovi povređeni posekotinama, ogrebotinama ili modricama, od vitalnog je značaja da se krvarenje zaustavi, a rana zapečaćena. Ovaj proces se naziva hemostaza i uključuje dve glavne komponente: Prvo, trombociti se pričvršćuju za ivice rane, formiraju čep i privremeno zatvaraju povredu. Drugo, pokreće se koagulacija krvi ili kaskada koagulacije, što dovodi do formiranja dugih fibrinskih vlakana, koja zajedno sa trombocitima čvrsto zatvaraju ranu.

Međutim, ako se fibrin formira u višku, na primer, kod hroničnih rana, može doći do tromboze i naknadnih vaskularnih okluzija. Zbog toga je važna stroga regulacija formiranja fibrina. Kako je zgrušavanje krvi ograničeno do sada nije bilo u potpunosti shvaćeno.

U ovoj studiji, istraživačka grupa koju je vodio profesor Bernhard Niesvandt identifikovala je fundamentalno novi mehanizam. „Prvi put smo uspeli da otkrijemo novu tačku prebacivanja koja reguliše i hemostazu i trombozu. Ovaj prekidač je glikoprotein V, GPV, koji se eksprimira na površini krvnih pločica. GPV kontroliše aktivnost enzima trombina, koji odgovoran je za formiranje fibrina“, objašnjava Niesvandt, šef Instituta za eksperimentalnu biomedicinu I i član odbora Rudolf Virchov Centra – Centra za integrativno i translaciono bioimaging (RVZ) na Univerzitetu u Vircburgu.

Trombin je ključni enzim u zgrušavanju krvi i njegova aktivnost se stoga mora precizno prostorno-vremenski kontrolisati. Do sada je bilo poznato da se površinski receptor GPV cepa trombin tokom aktivacije trombocita. Ovo oslobađa GPV kao rastvorljiv oblik.

Međutim, fiziološka funkcija ovog receptora je uglavnom bila nepoznata. Koristeći genetske i farmakološke pristupe, istraživači su pokazali da cepanje GPV posredovano trombinom ograničava formiranje fibrina. Ostajući vezan za trombin, rastvorljivi GPV menja aktivnost trombina tako da može da formira manje fibrina.

U eksperimentalnim modelima tromboze, pokazalo se da rastvorljivi GPV sprečava, između ostalog, formiranje vazo-okluzivnih tromba i dovodi do značajne zaštite od eksperimentalnog moždanog udara i povezanog oštećenja mozga.

Bernhard Niesvandt je uveren da će ova nova saznanja promeniti znanje iz udžbenika. On se zahvaljuje svim naučnicima koji su učestvovali sa RVZ-a i Univerzitetske bolnice Vircburg (UKV), koje su podržale kolege iz Majnca, Mastrihta i SAD.

U drugom pristupu, istraživačka grupa je stvorila antitela protiv GPV-a koja sprečavaju trombinom posredovano cepanje GPV-a. „U našim studijama, uspeli smo da pokažemo da ova antitela povećavaju aktivnost trombina, što dovodi do povećanog formiranja fibrina. Naša ideja je stoga bila da koristimo ova antitela u kontekstu poremećene hemostaze kako bismo povećali formiranje fibrina“, kaže profesor David Stegner, šef odeljenja. grupa za vaskularnu sliku na RVZ-u i jedan od poslednjih autora studije.

Pored genetskih uzroka, smanjen broj trombocita ili poremećena funkcija takođe mogu biti uzrokovani farmakološkim tretmanom i stoga dovesti do oštećenja hemostaze. Lečenje inhibitorima agregacije trombocita, kao što je klopidogrel, koji se koriste za prevenciju srčanog ili moždanog udara i za lečenje poremećaja cirkulacije, narušava funkciju trombocita.

„U eksperimentalnom modelu hemostaze, naše novo antitelo je zaista bilo u stanju da obnovi hemostazu u uslovima u kojima hemostaza inače nije moguća. Ovo ukazuje na podršku hemostazi povećanjem formiranja fibrina zavisnog od trombina“, dodaje dr Sara Bek, naučnica na Vircburški institut za eksperimentalnu biomedicinu i prvi autor studije. „Lečenje protiv GPV-a moglo bi da ima veliki klinički potencijal. Ovo će biti detaljnije istraženo u budućnosti.“