Naučnici su otkrili novu metodu za smanjenje progresije dijabetesne bolesti bubrega, koja pogađa 40 odsto ljudi sa dijabetesom. Studija koju je predvodio Univerzitet u Bristolu objavljena danas u JCI Insightu, mogla bi da pomogne 4,8 miliona ljudi u Velikoj Britaniji sa dijabetesom za koje je četiri puta veća verovatnoća da će im biti potrebna dijaliza ili transplantacija bubrega.
Nedavna klinička ispitivanja pokazuju da je često korišćen lek za krvni pritisak, poznat kao spironolakton, efikasan tretman smanjenjem curenja proteina u urinu. Međutim, uprkos svom pozitivnom efektu, lek može imati neželjene neželjene efekte, izazivajući probleme uključujući visok nivo kalijuma u krvi (hiperkalijemija) kod pacijenata, zbog čega kliničari nerado koriste.
Istraživači sa Medicinske škole u Bristolu, u saradnji sa međunarodnim kolegama, imali su za cilj da shvate kako spironolakton sprečava oštećenje bubrega.
Otkrili su da lek ima zaštitni efekat tako što pomaže u očuvanju gelastog sloja glikokaliksa na površini krvnih sudova unutar bubrega. Korišćenje novih alternativnih terapija za usporavanje degradacije sloja glikokaliksa kod dijabetesa direktno bi im sada moglo pomoći da ponovo stvore isti efekat, ali bez neželjenih nuspojava.
Da bi sproveo ovu studiju, tim je koristio uzorke iz biopsije bubrega pacijenata kako bi razvio novu metodu za merenje promena dubine glikokaliksa kako bi se potvrdilo da dijabetes oštećuje sloj endotelnog glikokaliksa, a spironolakton sprečava ovo oštećenje.
Njihovi rezultati su pokazali da spironolakton smanjuje aktivnost grupe enzima, nazvanih matriks metaloproteaze, pomažući u očuvanju gelastog sloja glikokaliksa na površini krvnih sudova u bubregu, sprečavajući napredovanje bolesti.
Dr Metju Batler, zajednički stariji autor studije, viši konsultant i naučnik MRC kliničar na Univerzitetu u Bristolu i počasni konsultant za nefrologiju u North Bristol NHS Trust (NBT), rekao je: „Ova studija je zaista uzbudljiva za nas jer potvrđuje da blokiranje mineralokortikoidnih receptora korišćenjem spironolaktona čuva funkciju bubrega delovanjem na glikokaliks.
„Naši sledeći koraci će biti da razmotrimo prenamene lekova koji ciljaju enzime metaloproteaze matriksa [MMP] kako bismo videli da li bi mogli da budu od koristi kod pacijenata sa oboljenjem bubrega i izbegnemo problematične nuspojave povezane sa blokatorima mineralokortikoidnih receptora. Ako vidimo isti nivo zaštite korišćenjem ovih specifičnijih lekova, onda će pacijenti videti značajne koristi dok izbegavaju rizike povezane sa visokim nivoom kalijuma u krvi.“
Dr Aisling McMahon, izvršni direktor istraživanja i politike, Kidnei Research UK, dodao je: „Poboljšanje ishoda za pacijente je ključni prioritet u Kidnei Research UK. Ovaj rad je važan korak koji će omogućiti da se identifikuju novi tretmani za dijabetičku bolest bubrega brže. Čestitamo Sajmonu i Metu na ovom inovativnom pristupu i radujemo se daljem razvoju njihovog tima.“
Rad je obavljen u saradnji sa kolegama sa Univerziteta Bari Aldo Moro, Italija; Univerzitet u Groningenu, Holandija i Jugozapadni medicinski centar Univerziteta Teksas, SAD.