Istraživači sa univerziteta u Bonu i Singapuru otkrili su novi intracelularni „detektor dima“. Senzor upozorava na oštećenje mitohondrija – mikroskopskih elektrana koje opskrbljuju ćeliju energijom. Ako ne funkcioniše kako treba, može doći do hroničnih kožnih bolesti.
Senzor takođe može biti važan za neoštećenu funkciju srca i creva.
Svaka ćelija u telu ima brojne senzore koji prate njenu funkciju. Neki alarmiraju nakon napada virusa, na primer; drugi se aktiviraju kada bilo kakva vrsta oštećenja ugrozi opstanak ćelije. „Sada smo otkrili da molekul nazvan NLRP10 takođe deluje kao senzor“, objašnjava prof. dr Eike Lac, šef Instituta za urođeni imunitet u Univerzitetskoj bolnici u Bonu. „Ovo je do sada bilo potpuno nepoznato.
Slikovito rečeno, NLRP10 detektuje kada mitohondrije u ćeliji počnu da puše zbog nekog kvara. Ovo su mikroskopske elektrane koje obezbeđuju energiju za ćelijske funkcije. Čim NLRP10 senzor otkrije oštećenje mitohondrija, pokreće komplikovan proces.
Ovo stvara takozvani inflamazom, složenu molekularnu mašinu. Njegova aktivnost na kraju dovodi do toga da ćelija propadne i da je odbace pozvane imune ćelije.
„Ovaj proces je izuzetno važan“, objašnjava Lac, koji je takođe portparol klastera izvrsnosti ImmunoSensation2 i član Transdisciplinarnog istraživačkog područja „Život i zdravlje“ na Univerzitetu u Bonu. To je zato što inflamazom osigurava da se vatra odmah ugasi, što sprečava produženu vatru koja tinja koja bi oštetila druge delove tkiva.
„Poremećaj ovog mehanizma može dovesti do hronične upale“, naglašava istraživač. „Ubijanje ćelija sa mitohondrijalnim defektima može zvučati drastično. Međutim, na kraju, ovaj korak sprečava ozbiljnije posledice.“
Nemaju sve ćelije u telu senzor NLRP10. „Detektor požara“ se javlja prvenstveno u najudaljenijem sloju kože, stratum granulosum. Koža je direktno izložena stimulansima iz okoline kao što je UV zračenje, ali i patogenima. Ovo potencijalno može dovesti do nagomilane štete. Mehanizam osigurava da se pogođene ćelije efikasno zbrinu. „Ako mutacija prouzrokuje kvar NLRP10 senzora, to može dovesti do hronične upale kože koja se naziva atopijski dermatitis“, objašnjava dr Tomaš Prčnicki, koji je izveo važan deo eksperimenata za svoj doktorat u Lacovoj istraživačkoj grupi.
Velike količine NLRP10 se takođe nalaze u ćelijama crevnog zida. Oni takođe imaju redovan kontakt sa patogenima i potencijalno štetnim supstancama.
Još jedan organ u kome se senzor može otkriti je srce. Posebno zavisi od dobrog funkcionisanja snabdevanja energijom. Ovo može učiniti posebno važnim brzo ubijanje i zamenu ćelija sa defektnim mitohondrijama.
Studija potencijalno takođe može otvoriti nove terapeutske perspektive. „Moguće je da se specifično moduliše senzor NLRP10 koristeći određene supstance kako bi se stimulisalo stvaranje inflamasoma“, objašnjava Latz. „Ovaj pristup bi mogao omogućiti bolju kontrolu hroničnih kožnih bolesti.“
Rezultati su sada objavljeni u časopisu Nature Immunology.
