Novi pregled pod nazivom „Roditeljska tehnoferencija i mentalno zdravlje i nasilno ponašanje adolescenata: pregled obima“ koji su sproveli Univerzitet Bangor i javno zdravlje Velsa i objavljen u časopisu BMC Public Health pokazao je kako roditeljska upotreba tehnologije može da ometa odnos između roditelja i adolescenata i utiče na mentalno zdravlje i ishode ponašanja adolescenata.
Ova smetnja ili poremećaj uzrokovan tehnologijom u našem svakodnevnom životu, posebno u našim međuljudskim odnosima, naziva se „tehnoferencija“. Odnosi se na negativan uticaj koji tehnologija poput pametnih telefona, računara i drugih digitalnih uređaja može imati na naše interakcije licem u lice, komunikaciju i opšte blagostanje.
Tehnoferencija može uključivati stvari kao što su davanje prioriteta pažnje uređajima u odnosu na provođenje kvalitetnog vremena sa drugima, stalno proveravanje telefona tokom razgovora ili ometanje obaveštenjima i društvenim medijima dok ste u društvu prijatelja ili porodice. Ranije je utvrđeno da ovo dovodi do smanjenja međuljudskih veza, smanjene pažnje i angažovanja u interakcijama u stvarnom svetu i povećanog osećaja izolacije i nepovezanosti.
Pregled je pokazao da adolescenti prepoznaju da je određeni nivo roditeljske tehnoferencije tipičan deo digitalnog okruženja u kojem živimo. Međutim, studije dosledno pokazuju da kada roditelji pokazuju povećanu tehnoferenciju, to je povezano sa povećanom verovatnoćom uključivanja u nasilno ponašanje (npr. sajber maltretiranje) i lošiji ishodi mentalnog zdravlja (npr. depresija i anksioznost) kod adolescenata. Neka istraživanja su pokazala da su na rizik adolescenata da dožive lošije mentalno zdravlje uticala toplina roditelja i lični psihološki faktori (npr. samopoštovanje, prijaznost, neuroticizam).
Studija naglašava važnost kontekstualnih faktora, kao što su učestalost korišćenja uređaja i trajanje upotrebe uređaja, kada se istražuje ova oblast istraživanja.
Dona Dikson, predavačica za obrazovanje, detinjstvo i mlade na Univerzitetu Bangor, koja je doprinela istraživanju, rekla je: „Remetilački uticaj tehnologije u svakodnevnom životu porodica, posebno u međuljudskim odnosima, može imati dalekosežne posledice.
„Naša studija otkriva da su proaktivne mere ključne, naglašavajući važnost razmatranja kontekstualnih faktora kao što su učestalost i trajanje upotrebe uređaja. Roditelji treba da kritički ispitaju upotrebu ekrana dok su u prisustvu dece, kako bi sveli na minimum ometanja i dali pozitivan primer za Sledeća generacija.“
Dr Ketrin Šarp, jedan od autora rada, naglašava: „Naša studija naglašava potrebu za informisanim pristupom korišćenju tehnologije u porodičnom okruženju. Od vitalnog je značaja da odrasli budu svesni smernica koje nudi glavni medicinski centar Ujedinjenog Kraljevstva. Službenici i da implementiraju strategije koje donose zdravije digitalne navike za dobrobit svih članova porodice.“
