Da su vanzemaljci modifikovali planetu u svom solarnom sistemu kako bi je učinili toplijom, mogli bismo da kažemo. Nova studija UC Riverside identifikuje veštačke gasove sa efektom staklene bašte koji bi bili pokloni teraformisane planete.
Terraformirana planeta je veštački napravljena gostoljubivom za život. Gasovi opisani u studiji bi se mogli detektovati čak i pri relativno niskim koncentracijama u atmosferama planeta izvan našeg Sunčevog sistema koristeći postojeću tehnologiju. Ovo bi moglo uključivati svemirski teleskop Džejms Veb ili budući koncept svemirskog teleskopa predvođen evropskim.
I dok se takvi zagađujući gasovi moraju kontrolisati na Zemlji kako bi se sprečili štetni klimatski efekti, postoje razlozi da bi se mogli namerno koristiti na egzoplaneti.
„Za nas su ovi gasovi loši jer ne želimo da povećamo zagrevanje. Ali oni bi bili dobri za civilizaciju koja je možda želela da preduhitri predstojeće ledeno doba ili teraformiše inače nenastanjivu planetu u svom sistemu, kao što su ljudi to učinili. predloženo za Mars“, rekao je astrobiolog UCR i vodeći autor studije Edvard Šviterman.
Pošto nije poznato da se ovi gasovi pojavljuju u značajnim količinama u prirodi, oni moraju biti proizvedeni. Stoga bi njihovo pronalaženje bio znak inteligentnih oblika života koji koriste tehnologiju. Takvi znaci se nazivaju tehnosignature.
Pet gasova koje su predložili istraživači koriste se na Zemlji u industrijskim primenama kao što je pravljenje kompjuterskih čipova. Oni uključuju fluorisane verzije metana, etana i propana, zajedno sa gasovima napravljenim od azota i fluora ili sumpora i fluora. Novi Astrophisical Journal rad opisuje njihove zasluge kao teraformirajući gasovi.
Jedna od prednosti je što su oni neverovatno efikasni gasovi staklene bašte. Sumpor heksafluorid, na primer, ima 23.500 puta veću moć zagrevanja od ugljen-dioksida. Relativno mala količina mogla bi zagrejati zamrznutu planetu do tačke u kojoj bi tečna voda mogla da opstane na njenoj površini.
Još jedna prednost predloženih gasova — barem sa vanzemaljske tačke gledišta — je da su izuzetno dugovečni i da će opstati u atmosferi sličnoj Zemlji do 50.000 godina. „Ne bi ih trebalo prečesto dopunjavati da bi se održala gostoljubiva klima“, rekao je Šviterman.
Drugi su predložili rashladne hemikalije, poput CFC-a, kao tehnosignaturne gasove jer su skoro isključivo veštački i vidljivi u Zemljinoj atmosferi. Međutim, CFC-ovi možda nisu korisni jer uništavaju ozonski omotač, za razliku od potpuno fluorisanih gasova o kojima se govori u novom radu, a koji su hemijski inertni.
„Kada bi neka druga civilizacija imala atmosferu bogatu kiseonikom, ona bi takođe imala ozonski omotač koji bi želeli da zaštite“, rekao je Šviterman. „CFC-ovi bi se razbili u ozonskom omotaču čak i kada bi katalizirali njegovo uništenje.“
Pošto se lakše rastavljaju, CFC-i su takođe kratkotrajni, što ih čini težim za otkrivanje.
Konačno, fluorisani gasovi moraju da apsorbuju infracrveno zračenje da bi imali uticaj na klimu. Ta apsorpcija proizvodi odgovarajući infracrveni potpis koji bi se mogao otkriti svemirskim teleskopima. Sa trenutnom ili planiranom tehnologijom, naučnici bi mogli da otkriju ove hemikalije u određenim obližnjim egzoplanetarnim sistemima.
„Sa atmosferom poput Zemljine, samo jedan od milion molekula bi mogao da bude jedan od ovih gasova, i to bi se potencijalno moglo detektovati“, rekao je Šviterman. „Ta koncentracija gasa bi takođe bila dovoljna da modifikuje klimu.
Da bi došli do ovog proračuna, istraživači su simulirali planetu u sistemu TRAPPIST-1, udaljenu oko 40 svetlosnih godina od Zemlje. Izabrali su ovaj sistem, koji sadrži sedam poznatih stenovitih planeta, jer je jedan od najproučavanijih planetarnih sistema pored našeg. To je takođe realna meta za ispitivanje postojećih svemirskih teleskopa.
Grupa je takođe razmotrila sposobnost evropske misije LIFE da otkrije fluorisane gasove. Misija LIFE bi mogla direktno da snima planete koristeći infracrveno svetlo, omogućavajući joj da cilja više egzoplaneta nego Veb teleskop, koji posmatra planete dok prolaze ispred svojih zvezda.
Ovaj rad je obavljen u saradnji sa Danielom Angerhausenom sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju/PlanetS, i sa istraživačima u NASA-inom centru za svemirske letove Godard, Institutu za nauku Blue Marble Space i Univerzitetu u Parizu.
Iako istraživači ne mogu kvantifikovati verovatnoću pronalaska ovih gasova u bliskoj budućnosti, oni su uvereni da je – ako su prisutni – potpuno moguće otkriti ih tokom trenutno planiranih misija za karakterizaciju planetarne atmosfere.
„Ne bi vam bio potreban dodatni napor da tražite ove tehnosignature, ako vaš teleskop već karakteriše planetu iz drugih razloga“, rekao je Šviterman. „I bilo bi zapanjujuće neverovatno pronaći ih.“
Drugi članovi istraživačkog tima odražavaju ne samo entuzijazam zbog potencijala pronalaženja znakova inteligentnog života, već i zbog toga koliko nas je sadašnja tehnologija približila tom cilju.
„Naš misaoni eksperiment pokazuje koliko će moćni biti naši teleskopi sledeće generacije. Mi smo prva generacija u istoriji koja ima tehnologiju da sistematski traži život i inteligenciju u našem galaktičkom susedstvu“, dodao je Angerhauzen.
