U poslednje vreme, naučnici su otkrili izvor proizvodnje kiseonika u dubokom moru. Ovo otkriće može značajno promeniti naše razumevanje ekosistema dubokog mora. Istraživanja će se nastaviti kako bi se utvrdilo kako se ovaj kiseonik proizvodi.
U 2013. godini, sproveo sam eksperimente u Clarion-Clipperton zoni Tihog okeana, gde sam koristio sistem za prikupljanje podataka na dubini od 4.000 metara. Ovaj sistem je vratio merenja sa mehurićima unutar njega, što je bilo veoma neobično. Kada smo se vratili na isto mesto dve godine kasnije, ponovo sam doneo optode, senzore za merenje kiseonika.
Umesto da se zapitam zašto dobijam ove rezultate, odbacio sam očitavanje kao grešku senzora. U obrazovanju nas uče da se kiseonik proizvodi samo fotosintezom, što zahteva svetlost, koja je oskudna na velikim dubinama. Tek 2021. godine, kada sam koristio drugu metodu, shvatio sam da smo otkrili nešto izuzetno: tamni kiseonik, koji se proizvodi bez sunčeve svetlosti.
Naše otkriće je objavljeno u časopisu Nature Geoscience u leto 2024. godine. Iako ne znamo tačno kako se ovaj kiseonik proizvodi, verujemo da bi izvor mogli biti polimetalni noduli, koji sadrže različite metale, uključujući mangan. Ovi noduli mogu stvoriti razlike u električnom potencijalu kada dođu u kontakt sa morskom vodom.
Ove godine, zahvaljujući finansiranju iz Nippon fondacije, istražićemo neka od ovih naučnih pitanja. Ako dokažemo da je proizvodnja kiseonika moguća bez fotosinteze, to bi moglo promeniti naše razumevanje mogućnosti života na drugim planetama. Već razgovaramo sa stručnjacima iz NASA-e koji veruju da bi tamni kiseonik mogao promeniti naše shvatanje kako bi život mogao opstati na drugim oceanima poput Enceladusa i Evrope.
Takođe, analiziramo potencijal tamnog kiseonika u centralnom Tihom okeanu i razvijamo autonomne platforme za istraživanje. Ova vozila će nositi specijalizovanu opremu na dubinama do 11.000 metara, gde je pritisak veći od jedne tone po kvadratnom centimetru. Istražićemo da li se vodonik oslobađa tokom stvaranja tamnog kiseonika i kako to utiče na zajednice mikroba u dubokom moru.
Ovaj projekat je prvi te vrste koji direktno istražuje ove procese. Moja ekipa će moći da prouči duboko morsko dno u hadalnoj zoni, koja se proteže od 6.000 do 11.000 metara i čini oko 45% celog okeana. Ovaj habitat, pun dubokih okeanskih jaraka, još uvek je slabo istražen.
Otkriće tamnog kiseonika može imati značajne posledice za industriju dubokog morskog rudarstva. Ova industrija bi mogla da eksploatiše polimetalne nodule koji sadrže metale potrebne za proizvodnju litijum-jonskih baterija. Iako još ne znamo kako bi ova industrija uticala na morsko dno, naša istraživanja u narednim godinama trebala bi pomoći da se odgovore mnogi postavljeni pitanja i bolje informišu o zaštiti morskog dna.
Jedno je sigurno: šta god da otkrijemo, trudiću se da zadržim dečiju radoznalost i postavljam pitanje „Zašto?“
