Otkriće sićušne kosti ruke sugeriše da se drevni čovek nazvan „hobitima“ samo smanjio na svoju malu veličinu nakon što je stigao na indonežansko ostrvo pre milion godina, rekli su naučnici u utorak.
Mnogo toga o Homo floresiensisu veličine pinte bilo je obavijeno velom misterije otkako su prvi fosili koji sugerišu njihovo postojanje pronađeni na ostrvu Flores 2003. godine.
Veruje se da su ovi hominini koji koriste oruđe živeli na ostrvu pre 50.000 godina, kada je naša sopstvena vrsta homo sapiens već hodala Zemljom, uključujući i obližnju Australiju.
Na osnovu nekih 60.000 godina starih zuba i vilične kosti pronađenih u ostrvskoj pećini, naučnici su ranije procenili da su hobiti visoki oko 1,06 metara.
Ali otkriće dela kosti nadlaktice, kao i nekih zuba na otvorenom ostrvu na ostrvu, sugeriše da su neki hobiti bili visoki samo jedan metar pre oko 700.000 godina, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications.
Kost je bila toliko mala da je u početku međunarodni tim istraživača pomislio da mora da je od deteta.
Koautor studije Adam Brum, arheolog sa australijskog Univerziteta Grifit, rekao je za AFP da je to najmanji fosil humerusa odraslog hominina ikada pronađen.
Ovo otkriće moglo bi da preokrene vagu u žestokoj debati među naučnicima o tome kako je H.floresiensis postao tako mali.
Jedna strana tvrdi da su hobiti – nazvani po malim herojima u fantazijskim romanima JRR Tolkiena – potekli od već malog ranijeg hominina koji je stigao na Flores pre oko milion godina.
Drugi veruju da je naš predak Homo erectus, koji je bio otprilike naše veličine i raširen širom Azije, ostao zarobljen na ostrvu, da bi potom evoluirao u manji H.floresiensis u narednih 300.000 godina.
Istraživači koji stoje iza najnovijeg otkrića veruju da ono snažno podržava potonju teoriju.
Ovi drevni ljudi su „drastično smanjili veličinu tela prema dobro poznatom evolucionom fenomenu poznatom kao ostrvski patuljastost“, rekao je Brum.
U okviru ovog procesa, veće životinje imaju tendenciju da se vremenom smanjuju kako bi se prilagodile svom ograničenom okruženju.
Tropsko ostrvo je bilo dom drugih sisara koji su bili manji od normalnih, uključujući rođaka slona veličine krave.
Novootkriveni zubi takođe izgledaju kao manje verzije onih iz Homo erektusa, rekli su istraživači.
„Ako smo u pravu, čini se da je Homo erektus nekako uspeo da pređe ogromne dubokomorske barijere da bi stigao do izolovanih ostrva poput Floresa“, rekao je Brumm.
„Ne znamo kako su to radili“, rekao je on, dodajući da je „slučajno ‘rafting’ na ostacima cunamija“ jedna od mogućnosti.
Jednom kada su ovi drevni ljudi bili zarobljeni na ostrvu, uspeli su da prežive stotinama hiljada godina, evoluirajući u „neobične nove oblike“, rekao je Brum.
Mark Mur, arheolog sa australijskog Univerziteta Nove Engleske koji nije uključen u studiju, rekao je da otkriće znači da „sada možemo sa sigurnošću reći“ da je teorija Homo erektusa vjerovatniji scenario.
Mur, koji je proučavao kameno oruđe koje su koristili hobiti, rekao je za AFP da ova „tehnologija nije zaštitila naše rođake od sila biološke evolucije“.
To što su se hobiti toliko promenili tokom samo 300.000 godina bio je „podsetnik na moć prirodne selekcije“, dodao je on.
„Evoluciona priča ove grupe hominina je zaista epska.“
