Dugo se verovalo da velike bele ajkule (Carcharodon carcharias) čine jedinstvenu globalnu vrstu plivača na daljinu. Međutim, nova istraživanja međunarodnog tima naučnika, koristeći napredne tehnologije sekvenciranja gena, otkrila su da su populacije u severnom i južnom Pacifiku, Indijskom okeanu, severnom Atlantiku i Mediteranu genetski različite. Ove grupe su se razdvojile pre oko 200.000 godina tokom glacijalnog perioda, i iako ih danas ne razdvajaju fizičke prepreke, njihove genetske razlike ostaju značajne.
Sekvenciranjem gena 89 ajkula širom sveta, naučnici su otkrili da svaka od tri populacije poseduje jedinstven genetski profil, što implicira da ove grupe retko razmenjuju gene. Ova izolacija dovodi u pitanje njihovu sposobnost preživljavanja, jer gubitak bilo koje populacije može ozbiljno ugroziti genetsku raznolikost vrste. Jedini izuzetak je ‘hibridna’ ajkula, koja nosi mešavinu indo-pacifičkih i severnopacifičkih gena, što nudi nadu za potencijalno ukrštanje između ovih populacija.
„Ovo otkriće sugeriše da se bele ajkule suočavaju s većim rizicima nego što smo mislili“, izjavila je biolog Ketrin Džons sa Univerziteta u Aberdinu. „Gubitak populacije na jednom području neće biti nadoknađen kretanjem ajkula iz drugih regiona.“
Velike bele ajkule, uprkos svojoj ulozi vrhunskih predatora, suočavaju se s brojnim pretnjama od strane ljudi, kao i prirodnih neprijatelja poput orki. Broj ovih ajkula se gotovo prepolovio u poslednjih 50 godina, a u Evropi su klasifikovane kao kritično ugrožene.
Ova otkrića, objavljena u časopisu Current Biology, ukazuju na hitnu potrebu za efikasnijim merama očuvanja kako bi se osigurala budućnost ovih fascinantnih morskih stvorenja.
