Sledeće poglavlje u priči o popularnim lekovima protiv gojaznosti koji su u naslovnim naslovima moglo bi se usredsrediti na fiziološku vezu između osećaja zadovoljstva nakon obroka i neurološke kontrole mučnine. Razdvajanjem terapeutskih koristi od štetnih efekata ovih lekova, istraživači iz Centra za hemijska čula Monell otkrili su populaciju neurona u mozgu koji kontrolišu unos hrane bez izazivanja mučnine na životinjskom modelu.
Studija, objavljena u časopisu Priroda, opisuje dva različita neuronska kola koja upravljaju različitim efektima istog leka. Proučavani lekovi su među najefikasnijim dostupnim lekovima za mršavljenje – poznati kao agonisti receptora peptida-1 sličnog glukagonu-1 (GLP1R) dugog dejstva – koji iniciraju neurohemijske odgovore preko receptora eksprimiranih u telu.
Jedan od najefikasnijih i najpopularnijih lekova zasnovanih na GLP1 – koji se zove semaglutid i prodaje kao Ozempic i Vegovi – daje impresivne rezultate gubitka težine u kliničkim ispitivanjima. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, 2022. godine, jedna od osma osoba na svetu je živela sa gojaznošću, zbog čega je razvoj lekova poput ovih od izuzetnog značaja.
„Jedna od prepreka za lečenje gojaznosti lekovima su neželjeni efekti kao što su mučnina i povraćanje“, rekla je viši autor Amber L. Alhadef, dr, Monell pomoćni član. „Nismo imali dobru ideju o tome da li su ovi neprijatni neželjeni efekti povezani ili neophodni za efekte gubitka težine.“
Da bi to otkrio, Monellov tim je istražio moždane krugove koji povezuju osećaj sitosti nakon uzimanja obroka sa onima koji izazivaju izbegavanje hrane zbog osećaja mučnine. Istraživači su otkrili da neuroni u zadnjem mozgu posreduju u oba efekta ovih lekova za gojaznost, a neočekivano su takođe otkrili da su pojedinačni neuroni koji posreduju u sitosti i mučnini različiti.
Dvofotonsko snimanje GLP1R neurona zadnjeg mozga kod živih miševa pokazalo je da je većina pojedinačnih neurona podešena da reaguje na stimuluse koji su ili nutritivni ili averzivni, ali ne i jedno i drugo. Štaviše, studija je otkrila da neuroni GLP1R u jednom delu zadnjeg mozga zvanom „area postrema“ više reaguju na averzivne stimuluse, dok GLP1R neuroni u drugom delu zvanom „nucleus tractus solitarius“ naginju ka nutritivnim stimulansima.
Zatim, tim je odvojeno manipulisao dvema grupama GLP1R neurona da bi razumeo njihove efekte na ponašanje. Otkrili su da aktiviranje neurona u nucleus tractus solitarius izaziva sitost, bez ponašanja averzije; dok aktiviranje neurona u oblasti postrema izaziva snažnu reakciju averzije.
Važno je da su lekovi za gojaznost smanjili unos hrane čak i kada je put averzije bio inhibiran. Ovi iznenađujući nalazi ističu populaciju neurona u nucleus tractus solitarius kao metu budućih lekova protiv gojaznosti kako bi se smanjio unos hrane bez da se pojedinci osećaju bolesnim.
„Razvoj eksperimentalnih lekova za gojaznost koji selektivno aktiviraju ovu populaciju može podstaći gubitak težine uz izbegavanje neželjenih nuspojava“, rekao je Alhadeff. U stvari, kažu autori, koncept razdvajanja terapeutskih i neželjenih efekata na nivou neuronskih kola mogao bi se, u teoriji, primeniti na bilo koji lek sa neželjenim efektima.
