Istraživački tim predvođen UCL-om je po prvi put otvorio i zatvorio krvno-nervnu barijeru i koristio je za isporuku lekova u ciljna tkiva.
Istraživanje, objavljeno u Developmental Cell, ima potencijal da isporuči lekove koji ubijaju tumore u nervni sistem, ali i da spreči neželjene efekte hemoterapije koje su rezultat oštećenja perifernog nervnog sistema.
Krvno-nervna barijera je manje shvaćena od srodne krvno-moždane barijere, koja sprečava da supstance iz krvi dođu do osetljivog okruženja mozga i perifernih nerava. Oni takođe predstavljaju prepreku za lekove, tako da najnovija studija pokušava da identifikuje nove načine za isporuku lekova u nervni sistem, bez izazivanja oštećenja.
Vodeći autor profesor Alison Lojd, direktor UCL Laboratorije za molekularnu ćelijsku biologiju, objasnila je: „Definisali smo strukturu i kontrolu krvno-nervne barijere – tipove ćelija koji su uključeni, kako su u interakciji, kako se može regulisati i zašto je to barijera. Bilo je potrebno više od 10 godina razvoja, ali sada imamo moćan model koji nam omogućava da kontrolišemo i razumemo otvaranje i zatvaranje barijere.“
„Naše otkriće da se barijera može otvoriti na reverzibilan način važno je u nastojanju da se lekovi isporuče nervnom sistemu, jer bi trajno rušenje ovih barijera bilo toksično. Pokazali smo vam da lekovima mogu pomoći da pređu barijeru za ograničeno vreme, što čini neželjene efekte manje verovatnim.“
Za ovu studiju, profesor Lojd i njene kolege su ustanovile strukturu i funkciju krvno-nervne barijere, otkrivši da je „propusnija“ od krvno-moždane barijere, ali je ojačana makrofagima (vrsta belih krvnih zrnaca) koji specifično gutaju procureli materijali.
Koristeći ove uvide, istraživači su osmislili način da aktiviraju signal za otvaranje barijere u modelu miša na dovoljno vremena da isporuče lekove koji se nazivaju antisens oligonukleotidi, u periferni nervni sistem.
Iako je u ranoj fazi, istraživači kažu da je njihov rad važan za neuronauku jer bi prelazak krvno-nervne barijere mogao olakšati lečenje širokog spektra stanja. Na primer, hemoterapijski tretman kod raka može imati neprijatan neželjeni efekat koji se naziva periferna neuropatija, gde ljudi osećaju peckanje, peckanje ili utrnulost u rukama i stopalima zbog oštećenja perifernih nerava. Ovo istraživanje može doprineti razvoju lekova koji bi mogli da se dodaju u tretman hemoterapije kako bi se minimizirali takvi neželjeni efekti.
Ovo istraživanje takođe ima mnogo širu primenu osim raka. Dijabetes takođe može izazvati perifernu neuropatiju, tako da bi saznanja iz ovog istraživanja mogla znatno olakšati upravljanje dijabetesom u budućnosti. Lekovi korišćeni u ovoj studiji, antisens oligonukleotidi, trenutno su u ispitivanju za bolesti poput Hantingtonove i Dušenove mišićne distrofije, tako da postoji potencijal za bolju negu za više bolesti koje je teško lečiti.
