Istraživači Pitera Meka pronašli su odgovor na višedecenijsko pitanje o funkcionisanju ćelija koje bi moglo dovesti do poboljšanja lečenja raka u budućnosti.
Svaka ćelija u ljudskom telu ima istu DNK, ali različite ćelije obavljaju različite poslove. Ovo istraživanje, objavljeno u Nature Genetics, pomaže da se objasni kako je to moguće i kako bi implikacije mogle biti ogromne. Profesor Mark Doson, lekar-naučnik i pomoćnik direktora za istraživanje u Piter Meku, rekao je da je uzbuđen što sada imamo nove uvide koji bolje objašnjavaju kako se određuje sudbina ćelije.
„Način na koji ćelija funkcioniše je rezultat ‘transkripcionih faktora’ koji skeniraju našu DNK i određuju koji geni treba da budu uključeni i koliko“, rekao je on.
„Pogledali smo kako ovi faktori transkripcije regrutuju i isporučuju mašineriju potrebnu da bi se geni uključili. Do sada nismo znali kako ‘faktori transkripcije’ biraju pravu mašineriju za čitanje i ekspresiju gena.
„Ovo je decenijama dugo pitanje i mi smo uzbuđeni što smo pomogli da se reši deo problema jer nam ovo znanje o tome kako tačno transkripcioni faktori donose odluke o tome koja mašina je potrebna za aktiviranje gena pruža fundamentalno znanje o životu.
Studija je otkrila da faktori transkripcije biraju jedinstveni skup komponenti za pokretanje ekspresije gena za stvaranje željene akcije bilo da se radi o kontroli potrošnje energije ćelije, pokretanju imunološkog odgovora ili nekoj drugoj funkciji koju naše telo zahteva. Profesor Doson je rekao da ovo možemo uporediti sa načinom na koji se grade automobili i objasnio kako je ovo važno otkriće ključno za pronalaženje boljih tretmana za niz bolesti.
„Trkački automobil Formule 1 se veoma razlikuje od porodičnih pokretača ili čak traktora, neki automobili su dizajnirani da se kreću veoma brzo, drugi za prevoz dragocenog tereta, a neki su radni konji“, rekao je on.
„Otkrili smo da isto važi i za ekspresiju gena i to je određeno komponentama koje su regrutovane transkripcionim faktorima. Oni mogu da odrede koji geni se mogu brzo promeniti, na primer, kada treba da se borimo protiv infekcije i treba nam brz odgovor ili koji geni treba da bude sporo i postojano ispumpavanje poruka potrebnih za funkciju održavanja ćelijske mreže.
„Ovaj uvid u to kako faktori transkripcije mogu nijansirati ekspresiju gena je neverovatno važan, i nadamo se da ćemo to iskoristiti da nam pomogne da lečimo niz bolesti u budućnosti.
„Ako razmišljamo o raku, mutacije u karcinomu mogu sprečiti faktor transkripcije da odabere prave komponente da bi se gen ispravno eksprimirao, to je kao da se delovi automobila mešaju tako da više ne vozi pouzdano.“
Dr Čarls Bel, postdoktorski istraživač u Piter Meku, rekao je da su razvili platformu za skrining funkcije hiljada komponenti koje koriste faktori transkripcije da bi se utvrdilo kako se gen ekspresuje.
„Sada ćemo koristiti ovu platformu da razumemo druge procese povezane sa ekspresijom gena“, rekao je on.
„Odgovori na ova pitanja će nam pomoći da pronađemo nove načine za lečenje ne samo raka, već i mnogih drugih bolesti u budućnosti.“
