Evropa se priprema za klimatski neutralan let pokretan održivo proizvedenim vodonikom. Prošle godine, Evropska unija je pokrenula podršku projektu razvoja aviona srednjeg dometa koji koriste vodonik kao pogonsko gorivo, u saradnji sa industrijskim partnerima i univerzitetima. U fokusu ovog projekta je prilagođavanje mlaznih motora za rad na vodoniku, čiji je sagorevački proces značajno različit od sagorevanja kerozina.
Profesor Nikolas Noirej sa ETH Cirih univerziteta ističe da je brže sagorevanje vodonika u poređenju sa kerozinom rezultiralo kompaktnijim plamenom, što zahteva posebne prilagodbe u dizajnu motora. Stručnjaci su usredsređeni na minimiziranje vibracija koje mogu biti posledica ovih promena u sagorevanju goriva. Ove vibracije mogu imati negativan uticaj na strukturu motora, te se posebna pažnja posvećuje njihovom suzbijanju prilikom razvoja novih motora.
Razvoj motora koji koriste vodonik kao gorivo predstavlja izazov zbog specifičnosti samog goriva i njegovog uticaja na interakciju sa plamenom. Istraživački timovi, poput onog na ETH Cirihu, koriste napredne tehnologije za merenje akustičkih svojstava plamena vodonika i predviđanje potencijalnih vibracija u motorima. Kroz projekat HIDEA u saradnji sa GE Aerospace kompanijom, testiraju se mlaznice za ubrizgavanje vodonika kako bi se osigurala optimalna efikasnost i bezbednost rada motora na vodonik.
Profesor Noirej ističe da je ključni izazov ne samo u razvoju samih motora na vodonik, već i u uspostavljanju infrastrukture potrebne za podršku vodonikom pogonjenoj avijaciji. Pored tehničkih inovacija, neophodno je obezbediti proizvodnju održivog vodonika u dovoljnim količinama i efikasno transportovati do aerodroma. Ovo zahteva koordinisane napore kako bi se vodonik kao gorivo za avione integrisao na globalnom nivou.
U svetlu specifičnih zahteva avionske industrije, vodonik se nameće kao najekonomičnije rešenje za održivu proizvodnju energije za avione visokih performansi. Za različite tipove aviona, postoje različita rešenja vezana za upotrebu vodonika kao goriva, u zavisnosti od njihove veličine i dometa. Dok manji avioni sa ograničenijim dometom mogu koristiti vodonik za proizvodnju električne energije u gorivnim ćelijama, dugolinijski komercijalni avioni će se oslanjati na mlazne motore pogonjene vodonikom.
Industrijski sektor je već angažovan na razvoju vodonikom pogonjenih motora za komercijalne avione, a očekuje se da će u narednim godinama biti spremni za testiranje na zemlji, sa ciljem da pokreću prve vodonikom pogonjene letelice. U ovom kontekstu, istraživači i inženjeri su posvećeni optimizaciji performansi vodonikom pogonjenih motora kako bi se osigurala efikasnost i sigurnost letenja.
