Orka kitovi su neki od najzagađenijih morskih sisara na svetu. Ove vrste su pune hemikalija – od „visoko toksičnih i kancerogenih“ PCB-a do zloglasnog insekticida DDT.
Sada je grupa naučnika otkrila još jednu zabrinjavajuću hemikaliju – a povezana je sa toalet papirom.
Naučnici sa Univerziteta Britanske Kolumbije, Ministarstva poljoprivrede i hrane Britanske Kolumbije i Kanade za ribarstvo i okeane pronašli su hemikaliju poznatu kao 4-nonilfenol (4NP) – zajedno sa desetinama drugih hemikalija – u jetri i skeletnom tkivu 12 mrtvih Southern Resident i Biggove orke.
Hemikalija 4NP pripada grupi hemikalija poznatih kao alkilfenoli, koje je istraživač UBC-a Huan Hose Alava opisao za Insajder kao „veoma toksične“.
Iako su Alava i drugi istraživači koji su razgovarali za Insajder primetili da je prerano da se decidno zaključi kako 4NP utiče na orke, njihovo otkriće izaziva izvesnu uzbunu.
Količina 4NP pronađena u kitovima ubicama, koja je imala tendenciju da bude veća u tkivima jetre bogatim krvlju, dostigla je izuzetno više kod jednog teleta.
„Ovi zagađivači u osnovi mogu uticati na reprodukciju, razvoj, a znamo, na osnovu težine dokaza, utiču na kognitivne funkcije, a takođe i na nervni sistem“, rekao je Alava. „Dakle, ovde govorimo o kontaminaciji koja je štetna po životnu sredinu i štetna za ovu vrstu kitova ubica.
Alava je rekao da je tačan izvor 4NP koji utiče na kitove nepoznat, a hemikalija se može naći prvenstveno u kanalizacionom mulju i postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda. Takođe se koristi u deterdžentima i kozmetičkim proizvodima.
Pored 4NP, više od polovine zagađivača otkrivenih u orkama pripadalo je kategoriji hemikalija poznatih kao PFAS – koje se obično nazivaju hemikalijama zauvek zbog njihove teškoće da se razgrađuju u životnoj sredini.
PFAS se može naći u vodi za piće, ribi i u tragovima u ljudskoj krvi i može povećati rizik od bolesti poput raka i bolesti jetre kod ljudi.
Autori studije su primetili da je to prvi put da je 7:3-fluorotelomer karboksilna kiselina, vrsta PFA, pronađena u orki sa severozapada Pacifika. Alava je primetio da 7:3 FTCA ranije nije pronađen u Britanskoj Kolumbiji i mogao bi ukazivati na to da se zagađivač kreće kroz sisteme hrane.
Iako i Bigsu i stanovnicima juga preti mogućnost izumiranja, stanovnici juga, čiji broj ne raste, posebno su zabrinuti naučnike.
Pored gubitka staništa, klimatskih promena i zaplitanja u ribolovnu opremu, orke iz južnog stanovništva bore se sa snabdevanjem hranom.
Prekomerni izlov znači da nema dovoljno hrane. A zagađivači u životnoj sredini znače da kada postoji hrana, ona može biti puna hemikalija. Pošto orke jedu toliko, obično imaju veću koncentraciju hemikalija u poređenju sa svojim manjim morskim kolegama.
Stanovnici juga se oslanjaju na Chinook lososa kao dodatak ishrani. Otkriće hemikalija u njihovom sistemu znači da Chinook losos takođe ima zagađivače u svom sistemu – upozorenje za ljude koji takođe konzumiraju losos.
Ali više od toga, nedostatak dobre hrane utiče na reprodukciju orka, rekla je za Insajder Debora Džajls, naučnica i direktorka istraživanja u neprofitnoj organizaciji Vild Orca.
Džajlsovo sopstveno istraživanje je pokazalo da je 69 procenata trudnoća koje su držale orke južnog porekla bilo neuspešno, dok je 33 procenta neuspešno kasno u trudnoći ili odmah nakon rođenja.
„A one ženke koje gube telad su uskraćene u ishrani, što naravno utiče na povećanje uticaja hemikalija“, rekao je Giles.
Hemikalije se takođe prenose između majki i fetusa. Studija UBC, koja je proučavala stanovnicu juga poznata kao J32, otkrila je da su sve hemikalije pronađene u njoj prenete na njen fetus. J32 je umrla 2014. dok je pokušavala da rodi svoj fetus, primetio je Džajls.
„Samo ih zaista ubija 1000 posekotina“, rekao je Džajls.
„Premalo“ orka je pregledano da bi se odredio obim kontaminacije 4NP kod kitova ubica, primetili su autori studije, ali čak i dobijanje ove količine podataka o orkama – koje se obično proučavaju nakon što su mrtve – je impresivan zadatak.
Alava je za Insajder rekao da zbog ograničenog pristupa organima kitova orke ne veruje da će on ili tim sa kojim je radio moći ponovo da urade ovakvu nekropsiju u skorije vreme.
Nedostatak podataka znači da još uvek ima mnogo neodgovorenih pitanja: Zašto su neke vrste manje pogođene određenim hemikalijama od drugih? Koliku ulogu ove hemikalije igraju u ugrožavanju ove vrste? Koliko će hemikalija istraživači nastaviti da pronalaze? I na koje od desetina štetnih hemikalija pronađenih u životnoj sredini treba da se usredsrede naučnici i regulatori kada pokušavaju da spasu vrstu?
Irvin Šulc, menadžer NOAA-ovog Programa za hemiju životne sredine, koji je razgovarao sa Insajderom o istraživanju, takođe je rekao da, pošto ove određene hemikalije ranije nisu pregledane, treba više da se uradi da bi se utvrdio njihov pravi uticaj na vrstu.
„To je definitivno više od nivoa u tragovima“, rekao je Šulc. „Dakle, to je nešto što privlači vašu pažnju, a možda je to definitivno nešto što treba nastaviti da merite i pratite.“
Šulc, čija se laboratorija fokusira na merenje drugih zagađivača – poput poliaromatičnih ugljovodonika koji se prirodno javljaju nakon sagorevanja fosilnih goriva – kaže da je takođe važno imati na umu da su kitovi ubice izloženi tolikom broju zagađivača.
„Prava vrednost za ovu studiju je pružanje nekih podataka za jedinjenja koja nisu bila praćena ili merena tako često“, rekao je Šulc.
I naučnici poput Gilesa nastavljaju da obraćaju pažnju na to koje druge nepoznate hemikalije kitovi ubice možda drže u svojim telima.
„Pretpostavljam da što više tražimo, to ćemo više pronaći u vezi sa hemikalijama, hemikalijama koje je napravio čovek, koje pronalaze put kroz mrežu ishrane do naših predatora na vrhuncu poput kitova“, rekao je Giles.
„I mislim da je za mene ono što je zastrašujuće to što verujem da je ovo samo vrh ledenog brega u pogledu onoga što ćemo pronaći.