Razumevanje evolucije orbita planeta u Sunčevom sistemu je dugo bilo ključno pitanje astronomije. Najnovija teorija sugeriše da bi prolazak masivnog međuzvezdanog objekta mogao biti odgovoran za orbitalne karakteristike koje danas vidimo. Ova hipoteza nudi novo objašnjenje za dinamičke promene orbita tokom ranih faza Sunčevog sistema.
Planete su se formirale iz rotirajućeg diska gasa i prašine koji je okruživao mlado Sunce. Taj proces, vođen očuvanjem ugaonog momenta, doveo je do stvaranja ravnih i stabilnih kružnih orbita. Međutim, gravitacione interakcije između protoplaneta, plime i oseke sa Suncem, kao i interakcije s protoplanetarnim diskom, često su izazivale migracije planeta ka unutra ili napolje. Ove sile takođe su mogle povećati ekscentricitet orbita, pa čak i izbaciti protoplanete iz Sunčevog sistema.
Dok su takvi procesi dobro proučeni, oni sami po sebi nisu dovoljni da objasne sve aspekte današnjih planetarnih orbita, posebno kod gasnih džinova.
Tim naučnika predvođen Garetom Braunom s Univerziteta u Torontu postavio je teoriju da je masivni međuzvezdani objekat mogao proći kroz Sunčev sistem tokom njegovih ranih faza. Ovaj objekat, mase između 2 i 50 Jupitera, mogao je izazvati značajne gravitacione poremećaje.
Simulacije pokazuju da bi takav objekat, prolazeći na udaljenosti manjoj od 20 astronomskih jedinica od Sunca i hiperboličkom brzinom manjom od 6 km/s, mogao značajno uticati na ekscentricitet i nagib orbita gasnih džinova. Ove promene bi odgovarale trenutnim zapažanjima bolje nego prethodne teorije.
Oumuamua, prvi potvrđeni međuzvezdani posetilac otkriven 2017. godine, dao je uvid u prirodu ovakvih objekata. Njegov prolazak kroz Sunčev sistem, iako nije imao masivni gravitacioni uticaj, sugeriše da slični objekti većeg obima mogu biti uobičajeni u međuzvezdanom prostoru.
Prema proračunima Brauna i njegovog tima, postoji šansa 1 prema 100 da je međuzvezdani objekat uzrokovao sadašnje orbitalne karakteristike. Iako su ove šanse relativno male, one su znatno veće od šansi koje pružaju druge teorije.
Ako se ova teorija potvrdi, otkriće će redefinisati naše razumevanje ranog Sunčevog sistema i međuzvezdanih interakcija. Takođe bi moglo proširiti potragu za sličnim fenomenima u drugim planetarnim sistemima, osvetljavajući ulogu prolaznih masivnih objekata u oblikovanju orbita planeta.
Ova hipoteza podseća nas na složenost Sunčevog sistema i važnost nepredvidivih događaja u oblikovanju njegovog razvoja.
