Orangutani mogu istovremeno da ispuštaju dva odvojena zvuka, slično kao ptice pevačice ili ljudski ritbokseri, prema studiji koju je vodio Univerzitet u Vorviku. Rad „Divlji orangutani mogu istovremeno da koriste dva nezavisna vokalna izvora zvuka, slično pticama pevačicama i ljudskim beatbokserima“, objavio je PNAS Nekus.
Akademici kažu da otkrića pružaju tragove oko evolucije ljudskog govora, kao i ljudskog bitboksa.
Naučnici su posmatrali dve populacije vokalizirajućih orangutana na Borneu i Sumatri tokom ukupno 3.800 sati i otkrili da primati u obe grupe koriste isti vokalni fenomen.
Dr Adriano Lameira, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu u Vorviku, rekao je: „Ljudi koriste usne, jezik i vilicu da bi proizveli nezvučne zvukove suglasnika, dok aktiviraju glasne nabore u larinksu izdahnutim vazduhom da bi napravili glas, otvoreni zvuci samoglasnika.
„Orangutani su takođe sposobni da proizvode obe vrste zvukova – i oba odjednom.
„Na primer, veliki mužjaci orangutana na Borneu će proizvoditi zvukove poznate kao ‘čops’ u kombinaciji sa ‘gunđanjem’ u borbenim situacijama. Ženke orangutana na Sumatri proizvode ‘pištanje poljupca’ u isto vreme kada i ‘pozivi’ da bi upozorili druge na moguća pretnja predatora.
„Činjenica da su dve odvojene populacije orangutana primećene kako vrše dva poziva istovremeno, dokaz je da je ovo biološki fenomen. Orangutani mogu istovremeno da ispuštaju dva odvojena zvuka, slično kao ptice pevačice ili ljudski ritbokseri. Zasluge: Adriano R. Lameira i Madeleine Hardus
Koautorka i nezavisna istraživačica Madlen Hardus je dodala: „Ljudi retko proizvode zvučne i bezglasne zvukove istovremeno. Izuzetak je bitboks, vešta vokalna izvedba koja oponaša složene taktove hip hop muzike.
„Ali, sama činjenica da su ljudi anatomski sposobni da bitboksuju, postavlja pitanja o tome odakle je ta sposobnost došla. Sada znamo da bi odgovor mogao da leži u evoluciji naših predaka.“
Prema autorima, sposobnost glasovne kontrole i koordinacije divljih majmuna su potcenjene u poređenju sa fokusom na vokalne sposobnosti ptica.
„Proizvođenje dva zvuka, tačno kako ptice stvaraju pesmu, podseća na govorni jezik, ali anatomija ptica nema sličnosti sa našom, tako da je teško uspostaviti vezu između pevanja ptica i govornog ljudskog jezika“, nastavio je dr Hardus.
Novo istraživanje ima implikacije na vokalne sposobnosti naših zajedničkih predaka i na evoluciju ljudskog govora – kao i na ljudski bitboks. Dr Lameira je rekao: „Sada kada znamo da je ova vokalna sposobnost deo repertoara velikih majmuna, ne možemo zanemariti evolucione veze.
„Moglo bi biti moguće da je rani ljudski jezik ličio na nešto što je više zvučalo kao bitboks, pre nego što je evolucija organizovala jezik u strukturu suglasnika – samoglasnika koju danas poznajemo.“
