Optimističko razmišljanje je dugo ovekovečeno u knjigama za samopomoć kao ključ sreće, dobrog zdravlja i dugovečnosti, ali može dovesti i do lošeg donošenja odluka, sa posebno ozbiljnim implikacijama na finansijsko blagostanje ljudi.
Istraživanje, objavljeno u Biltenu o ličnosti i socijalnoj psihologiji, sa Univerziteta u Batu pokazuje da je preterani optimizam zapravo povezan sa nižim kognitivnim veštinama kao što su verbalna tečnost, tečno rezonovanje, numeričko rezonovanje i pamćenje. Dok oni sa visokim kognitivnim sposobnostima imaju tendenciju da budu i realističniji i pesimističniji u svojim očekivanjima o budućnosti.
„Precizno predviđanje budućnosti je teško i iz tog razloga možemo očekivati da oni sa niskom kognitivnom sposobnošću prave više grešaka u prosuđivanju, kako pesimističkim tako i optimističnim. Ali rezultati su jasni: niska kognitivna sposobnost dovodi do više samolaskavih predrasuda – ljudi u suštini zavaravaju sebe u određenoj meri“, rekao je dr Kris Doson sa Univerziteta za menadžment.
„Ovo ukazuje na ideju da, iako su ljudi možda podstaknuti evolucijom da očekuju najbolje, oni sa visokim kognitivnim sposobnostima su sposobniji da nadjačaju ovaj automatski odgovor kada su u pitanju važne odluke. Planovi zasnovani na preterano optimističnim uverenjima dovode do loših odluka i će sigurno doneti lošije rezultate nego što bi to bila realna uverenja“, dodao je dr Doson.
Odluke o glavnim finansijskim pitanjima kao što su zapošljavanje, investicije ili štednja, kao i svaki izbor koji uključuje rizik i neizvesnost, bili su posebno skloni ovom efektu i predstavljali su ozbiljne implikacije za pojedince.
„Nerealno optimistična finansijska očekivanja mogu dovesti do previsokog nivoa potrošnje i duga, kao i do nedovoljne uštede. To takođe može dovesti do preteranog ulaska u poslovanje i naknadnih neuspeha. Šanse za pokretanje uspešnog poslovanja su male, ali optimisti uvek misle da imaju pucao i pokrenuće poslove koji su predodređeni da propadnu“, rekao je dr Doson.
Studija, „Gledajući na (B) pravu stranu života: kognitivne sposobnosti i pogrešna finansijska očekivanja“, uzela je podatke iz ankete u Velikoj Britaniji od preko 36.000 domaćinstava i pogledala očekivanja ljudi o njihovom finansijskom blagostanju i uporedila ih sa njihovim stvarnim finansijskih ishoda. Istraživanje je pokazalo da su oni sa najvišim kognitivnim sposobnostima iskusili 22% povećanje verovatnoće „realizma” i 35% smanjenje verovatnoće „ekstremnog optimizma”.
„Problem sa našim programiranim da razmišljamo pozitivno je da to može negativno uticati na naš kvalitet donošenja odluka, posebno kada moramo da donesemo ozbiljne odluke. Moramo da budemo u stanju da to prevaziđemo i ovo istraživanje pokazuje da ljudi sa visokim kognitivne sposobnosti bolje upravljaju ovim od onih sa niskom kognitivnom sposobnošću“, rekao je on.
„Nerealni optimizam je jedna od najrasprostranjenijih ljudskih osobina i istraživanja su pokazala da ljudi dosledno potcenjuju negativno i naglašavaju pozitivno. Koncept ‘pozitivnog razmišljanja’ je gotovo bespogovorno ugrađen u našu kulturu – i bilo bi zdravo da se to verovanje ponovo vrati, “ dodao je dr Doson.
