Da bi se dobila najveća žetva trešanja, drveće treba da oprašuju i pčele medonosne i zidarske pčele. Nova studija koju je vodio istraživač sa Univerziteta u Geteborgu pokazuje još jednu korist od biodiverziteta.
Kao i mnoga druga voćna stabla, većina sorti trešnje zavisi od unakrsnog oprašivanja da bi proizvela svoje plodove. To znači da u voćnjaku mora postojati nekoliko različitih sorti stabala trešnje da bi pčele prenosile polen sa jedne na drugu.
„Drveće trešnje se obično sadi u naizmeničnim redovima različitih sorti. U nekim slučajevima možete staviti različite sorte u isti red, ali to može otežati logistiku berbe. Drugim rečima, pčele moraju da lete iz jednog reda. drveća do sledećeg kako bi se osiguralo da drveće daje plodove“, kaže Džulija Osterman, biolog sa Univerziteta u Geteborgu i glavni autor studije.
Rad „Mason pčele i medonosne pčele sinergijski poboljšavaju zametanje plodova u voćnjacima trešnje“ objavljen je u časopisu Ecologi and Evolution.
Radeći sa nemačkim kolegama istraživačima na Univerzitetu Martin Luter u Hale-Vitenbergu, Julija Osterman je otkrila da ako drveće oprašuje više od jedne vrste pčela, ono daje više trešanja. Istraživači su posmatrali pčele u ukupno 17 zasada trešanja u istočnoj Nemačkoj. Neki uzgajivači su koristili medonosne pčele u košnicama kao oprašivače, dok su drugi koristili divlje pčele zidare. Neki voćnjaci su koristili obe vrste u različitoj meri. Istraživači su primetili sinergijski efekat u onim voćnjacima u kojima su bile prisutne obe vrste pčela.
„To je uticalo na zamet trešnje. Voćnjaci sa medonosnim pčelama i puno pčela zidara mogli su da imaju trešnje na do 70% cveta. U voćnjacima sa samo medonosnim pčelama ili samo pčelarima kao oprašivačima stopa bi mogla biti čak 20%“, kaže Julija Osterman.
Mnogi uzgajivači su već koristili dve vrste pčela, često kao rezervu ako je vreme bilo previše hladno za medonosne pčele kada su trešnje u cvetu, jer trešnje rano cvetaju. Medonosne pčele postaju aktivne tek kada temperatura pređe 12°C, ali zidarske pčele mogu da se nose sa nižim temperaturama. Oštar porast plodonošenja dogodio se kada su obe vrste bile aktivne. Istraživači sada spekulišu o razlozima za to.
„Jedna teorija je da prisustvo pčela zidara utiče na ponašanje medonosnih pčela u potrazi za hranom“, kaže Julia Osterman. „Ovo ih uznemirava i zato češće menjaju redove, što dovodi do više unakrsnog oprašivanja. Ali sve što znamo u ovom trenutku je da interakcija između pčela proizvodi sinergijski efekat.“
Naravno, ovo je dragocen podatak za uzgajivače trešanja koji mogu privući divlje pčele zidare u svoje voćnjake tako što će obezbediti dobar materijal za gnezdo.
„Mason pčele su usamljene i ne prave med u saću kao medonosne pčele“, objašnjava Džulija Osterman.
„Oni su više fokusirani na sakupljanje polena da bi nahranili svoje potomstvo. Vole da puze u prostore u obliku cevi gde mogu da polažu jaja. Voćari mogu da podstaknu pčele zidare da se gnezde u svojim voćnjacima tako što će postaviti bambus ili drvo sa izbušenim rupama na lokaciji. Međutim, čini se da radi samo do određene granice, nakon koje više nećete privući ni jednu mason pčelu, bez obzira koliko materijala za gnezdo unesete.“
Slični rezultati su primećeni u zasadima badema i sledeći korak Džulije Osterman biće da istraži da li se ovaj sinergijski efekat primenjuje na druga voćka, kao i da pokuša da utvrdi kako tačno dve vrste pčela utiču jedna na drugu.
Studija je sprovedena u Saksoniji-Anhalt i Tiringiji u Nemačkoj u proleće 2020. sa istraživačima sa Univerziteta Martin Luter Hale-Vitenberg i istraživačkog instituta u Erfurtu.