Dok se globalne temperature beleže kao najviše ikada, klimatske politike i ciljevi iz Pariskog sporazuma čine se sve nedostižnijim. Iako je 2023. godina obeležena rekordnim porastom temperatura, sa globalnim zagrevanjem koje je premašilo cilj od 1,5°C, trenutni klimatski planovi i obećanja ostaju nedovoljni i nerealni.
Na početku međunarodnih klimatskih pregovora 2023. u Dubaiju, predsednik konferencije Sultan Al Džaber je obećao da će raditi na održavanju temperature unutar granica od 1,5°C, dok je istovremeno planirao masovno povećanje proizvodnje fosilnih goriva. Ova kontradikcija nije iznenađujuća, s obzirom na opseg globalne zavisnosti od fosilnih goriva koje čine 80% globalne energetske potrošnje.
Unatoč ciljevima neto nulte emisije, brojke govore drugačije: Amazon, koji je 2019. godine postavio ciljeve za 2040., je tokom četiri godine povećao emisije za 40%, dok su mnoge druge kompanije u sličnom položaju. Ovaj neuspeh u ispunjavanju ciljeva dovodi do sumnje u efikasnost trenutnih strategija i naglašava potrebu za hitnim promenama.
Izvori kao što su Berkli Earth, NASA i UK Met Office predviđaju da će 2023. godina biti najtoplija ikada zabeležena, dok ekstremni vremenski događaji poput toplotnih talasa, oluja i poplava pokazuju ozbiljnost klimatskih promena. Sa procenama da bi klimatske promene mogle izazvati preko 14 miliona smrtnih slučajeva do 2050. godine i gubitke od 12,5 biliona dolara, situacija postaje alarmantna.
Prekomerno oslanjanje na tehnologije za uklanjanje ugljen-dioksida i geoinženjering, koje se sve više promovišu kao rešenja, može predstavljati opasnu iluziju. Ove tehnologije često se temelje na spekulativnim pretpostavkama i mogu samo pogoršati problem.
Ključna poruka je jasna: trenutni klimatski ciljevi i politike nisu dovoljni. Potrebne su hitne i radikalne promene u načinu na koji se proizvodnja energije i emisije gasova staklene bašte upravljaju kako bi se izbegla dalja katastrofa.
