Analiza DNK koju su sproveli naučnici iz Kvinslendskog muzeja otkrila je pravi identitet 15 vrsta kopnenih puževa, uključujući četiri novonastale vrste, od kojih je jedna dobila ime u čast ratnika divljih životinja iz Kvinslenda Roberta Irvina.
Tokom protekle četiri decenije, taksonomisti su bili zbunjeni grupom puževa Figuladra, čije su školjke korišćene kao primarni oblik identifikacije vrsta, a sada su počasnici Muzeja Kvinslenda dr Lorel Stanišić i dr Džon Stanišić OAM otkrili misterije ovih vrsta kroz DNK analizu zajedno sa dr Frankom Kelerom iz Australijskog muzeja.
Njihovi nalazi su objavljeni u časopisu Molluscan Research.
Dr Džon Stanišić je rekao da je grupa puževa Figuladra veoma varijabilna u karakteru ljuske, kao što su boja i šara, što otežava razlikovanje ove vrste samo po ljusci i zašto je DNK bila ključna.
„Lorelina studija se prvenstveno zasnivala na više od 270 disekcija reproduktivnih struktura i DNK analiza životinjskog tkiva iz kojih je konačno uspela da utvrdi pravi identitet 15 vrsta“, rekao je dr Džon Stanišić.
„Četiri od njih su bile nove vrste u nauci, uključujući trakastog puža Roberta Irvina, Figuladra robertirvini.
Vrste Figuladra se nalaze u suvoj lozi od severno od reke Meri u jugoistočnom Kvinslendu do južno od reke O’Konel u blizini Proserpine u Severnom Kvinslendu.
Jedna od vrsta, Bundaberg trakasti puž (Figuladra vidulus), kolokvijalno je poznata kao „puž od kofera“ zbog toga što su naučnici pronašli veliki broj u odbačenom koferu u šikari vinove loze na Hummocku, zapadno od Bargare, Kvinslend.
Dr Lorel Stanišić je rekla da su kopneni puževi važni ekološki indikatori i prediktori biodiverziteta.
„Konvenski puževi uglavnom koegzistiraju sa drugim beskičmenjacima i uništavanje njihovog staništa utiče na ono što bih ja smatrala skrivenom mašinskom odeljenjem naših šuma. Očuvanje puževa na kopnu treba da bude veliki prioritet“, rekla je dr Lorel Stanišić.
Direktor Muzeja Kvinslenda dr Džim Tompson rekao je da je rad naučnika Kvinslendskog muzeja bio širok i raznolik u oblasti taksonomije.
„Oblast i istraživanje malakologije u Australiji je ključna studija jer istraživanje ovih mekušaca može pružiti uvid u upravljanje i očuvanje šuma“, rekao je dr Tompson.
„Pohvaljujem rad istraživača iz Muzeja Kvinslenda kao što su Džon i Lorel Stanišić, čija taksonomska istraživanja doprinose opštem razumevanju faune Australije.