Nova studija objavljena u BMJ-ovom Arhivu bolesti u detinjstvu pokazala je da mladi ljudi oba pola koji su hospitalizovani zbog opekotina imaju manje šanse da završe srednju školu nego njihovi vršnjaci.
Predvođeno vanrednom profesorkom Rebekom Mičel sa Australijskog instituta za zdravstvene inovacije (AIHI) na Univerzitetu Mackuarie, istraživanje je uporedilo akademski učinak i stope završetka srednje škole od oko 2.000 mladih ljudi sa istim vršnjacima koji nisu bili hospitalizovani zbog povrede.
Studija je otkrila da je kod mladih ljudi koji su izgoreli četiri puta veća verovatnoća da neće završiti 10. godinu i više nego dvostruko veća verovatnoća da neće završiti 11. ili 12. godinu.
Ovo istraživanje je najnovije u nizu studija koje se bave efektima hospitalizacije zbog povreda i bolesti, uključujući prelome kostiju, astmu, dijabetes, epilepsiju i mentalno zdravlje na obrazovne rezultate mladih ljudi.
Istraživački tim je koristio povezane podatke o rođenju, zdravlju i obrazovanju u Novom Južnom Velsu od 2005. do 2018. kako bi analizirao rezultate nacionalnih testova pismenosti i matematike i završetka srednje škole.
Da bi se stvorila grupa za poređenje vršnjaka, svaka hospitalizovana mlada osoba je upoređena sa nasumično odabranim vršnjakom istog uzrasta i pola koji je živeo u istom poštanskom broju, ali nije bio hospitalizovan zbog povrede.
Kod pacijenata sa opekotinama, najčešći uzrok povreda bio je kontakt sa toplim napitcima, hranom, mastima ili uljima za kuvanje, a zatim drugim vrućim tečnostima uključujući vruću ili ključalu vodu.
Skoro sva deca u kohorti sa opekotinama imala su zahvaćeno više od 10% površine tela, pri čemu su trupovi najčešće povređeni, zatim šake ili ručni zglobovi.
Vanredni profesor Mičel kaže da pored povećanog rizika da ne završe srednju školu, devojke koje su imale povrede od opekotina takođe imaju veći rizik da ne postignu nacionalne minimalne standarde u čitanju.
„Razlozi zbog kojih mlade žene hospitalizovane sa opekotinama imaju lošije akademske rezultate za čitanje mogu uključivati smanjene mogućnosti učenja, izostanak iz škole ili psihosocijalne anksioznosti zbog nižeg samopoštovanja i stigmatizacije“, kaže ona.
„Ovo istraživanje pokazuje da moramo da pratimo akademski napredak kod mladih ljudi nakon što zadobiju opekotine da bismo identifikovali da li im je potrebna bilo kakva podrška u učenju.“
Specijalista za pedijatrijske opekotine i koautor profesor Endrju Holand kaže da se većina opekotina javlja u ranom detinjstvu, ali efekti mogu da se protežu i dalje od početnog perioda akutne nege i oporavka.
„U nekim slučajevima, pacijenti sa opekotinama doživljavaju stalni bol i loš kvalitet sna, što može poremetiti sposobnost mlade osobe da se angažuje i uči“, kaže on.
„Pored ovoga, ožiljci mogu uticati na njihovu motivaciju ili sposobnost da pohađaju školu.“