Zemljina atmosfera i okeani se zagrevaju iznad bilo koje prethodne tačke u ljudskoj istoriji, pokrećući kaskadu promena širom planete kojima se naša vrsta utrkuje da upravlja.
To je naravno zbog antropogenih klimatskih promena. Emisije gasova sa efektom staklene bašte se vraćaju da nas progone na različite načine, uključujući uragane, toplotne talase i druge velike vremenske događaje koji utiču na veliki broj ljudi odjednom.
Ali nisu sve posledice klimatskih promena tako odmah uočljive. Prema novoj studiji međunarodnog tima istraživača, jedan manje poznat, ali vredan pažnje efekat toplijih mora je širenje bakterija koje jedu meso u priobalnim vodama, gde one mogu opasno da razbole ljude.
Konkretno, studija ukazuje na Vibrio vulnificus, vrstu ozloglašenu po tome što inficira ljude. To može učiniti kada neko jede sirovu ili nedovoljno kuvanu morsku hranu, posebno ostrige, ali je takođe sposoban da izazove po život opasan nekrotizirajući fasciitis kada je izložen otvorenoj rani.
Odavno poznat iz priobalnih voda Meksičkog zaliva i atlantskih obala Džordžije i Floride, čini se da V. vulnificus predstavlja rastuću pretnju u tim oblastima, dok istovremeno kolonizuje nova staništa dalje na severu, izveštavaju autori studije.
Tokom perioda od 30 godina, broj infekcija V. vulnificus duž istočne obale SAD porastao je sa 10 na 80 godišnje, pokazalo je istraživanje; možda su na putu da dostignu 200 godišnje do 2100. godine.
Slučajevi se takođe pojavljuju severnije svake godine, dodaju autori. Nekada retke severno od Džordžije na američkoj obali Atlantika, bakterije se sada mogu naći čak na severu do Filadelfije.
Infekcije V. vulnificus bi mogle početi da muče Njujork u roku od nekoliko decenija, predviđaju istraživači; pod srednjim do visokim scenarijima budućih emisija i zagrevanja, oni bi se mogli pojaviti u svakoj istočnoj državi SAD do 2080-ih.
Njihova studija je prva koja je mapirala kako su se mesta zaraze V. vulnificus duž američke obale menjala tokom vremena, kažu istraživači, i prva koja ispituje kako klimatske promene mogu nastaviti da utiču na njeno širenje u budućnosti.
Iako je ukupan broj infekcija u SAD i dalje prilično nizak, ulozi su visoki: otprilike jedna od pet osoba sa ranom inficiranom V. vulnificusom će umreti, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), ponekad u roku od jednog dana ili dva obolevanja.
Mnogi preživeli i dalje zahtevaju intenzivnu negu ili amputacije udova, napominje CDC.
Predvođena Elizabet Arčer, geonaučnikom sa Univerziteta Istočne Anglije u Velikoj Britaniji, studija ističe ono što njeni autori opisuju kao rastuću, ali nedovoljno cenjenu pretnju javnom zdravlju izazvanu klimatskim promenama.
„Emisije gasova staklene bašte iz ljudske aktivnosti menjaju našu klimu, a uticaji mogu biti posebno akutni na svetske obale, koje predstavljaju glavnu granicu između prirodnih ekosistema i ljudske populacije i predstavljaju važan izvor ljudskih bolesti“, kaže Arčer.
„Pokazujemo da će se do kraja 21. veka infekcije V. vulnificus proširiti dalje na sever, ali koliko daleko na sever zavisiće od stepena daljeg zagrevanja, a samim tim i od naših budućih emisija gasova staklene bašte“, dodaje ona.
Rastuće temperature već pomažu širenju mnogih patogenih bolesti – uključujući bolesti koje prenose komarci, na primer, i neke patogene gljivice – a čini se da se to dešava sa V. vulnificus kako obalne vode postaju sve toplije.
Archer i njene kolege su koristile podatke iz CDC-a da bi odredile gde su ljudi zaraženi V. vulnificus infekcijom na istočnoj obali SAD, što im je omogućilo da naprave mapu koja pokazuje širenje bakterije na sever u poslednjih 30 godina.
Da bi mapirali buduću prevalenciju, istraživači su koristili posmatranja temperature i klimatske modele da predvide kako bi se to širenje moglo nastaviti pod različitim scenarijima zagrevanja.
„Znanje o tome gde će se slučajevi verovatno pojaviti u budućnosti trebalo bi da pomogne zdravstvenim službama da planiraju budućnost“, kaže koautor Iain Lake, profesor nauke o životnoj sredini u UEA.
Vlasti bi mogle da razviju sisteme upozorenja koji mogu da izdaju upozorenja u realnom vremenu o nivoima Vibrio, kažu istraživači, i da podignu svest među grupama visokog rizika.
