Oksitocin (OKST) je hormon koji je poznat po svojim efektima na psihičko blagostanje i emocionalno povezivanje životinja. Zanimljivo je da su istraživanja pokazala da ova prirodna hemikalija u mozgu igra ključnu ulogu i u drugim kognitivnim procesima, uključujući učenje i pamćenje.
Sada su naučnici možda otkrili kako tačno OKST utiče na pamćenje kod životinja proučavajući „OKST neurone“ koji sadrže OKST receptore i funkcionišu drugačije na osnovu dostupnosti hemikalije u mozgu.
U nedavnoj studiji objavljenoj u PLOS One, grupa istraživača, na čelu sa profesorom Akijošijem Saitohom, zajedno sa Junpei Takahašijem sa Univerziteta nauke u Tokiju, istražila je složene neuronske puteve i mehanizme signalizacije koje aktivira OKST. Ponudili su uvid bez presedana u njegove implikacije na učenje i pamćenje.
„Prethodno smo sugerisali da oksitocin može biti novi terapeutski kandidat za demenciju na osnovu studija koje koriste mišji model Alchajmerove bolesti. Da bismo ovo dalje istražili, u ovoj studiji smo ispitali ulogu endogenog OKST-a u kognitivnoj funkciji miša.
„Ovo je urađeno korišćenjem farmakogenetskih tehnika za specifično aktiviranje OKST neurona u određenim regionima mozga. Kognitivna funkcija miševa je zatim procenjena korišćenjem Zadatka za prepoznavanje novih objekata (NORT)“, objašnjava prof. Saitoh.
Istraživanje naglašava značajnu ulogu OKST-a u regulisanju socijalne memorije, jer je nedostatak bilo OKST-a ili njegovih receptora povezan sa aberantnom socijalnom memorijom kod miševa. Ova revolucionarna studija, međutim, pomera fokus na ulogu endogenih OKSTergičnih projekcija u učenju i pamćenju, posebno unutar supramamilarnog jezgra (SuM).
Da bi identifikovali neurone koji su odgovorni za efekat OKST-a na pamćenje, istraživači su vizualizovali kriške mišjeg mozga nakon specifičnog aktiviranja OKST neurona u paraventrikularnom hipotalamičnom jezgru (PVN), posmatrajući pozitivne signale u PVN-u i njegove projekcije na SuM.
Dodatna validacija aktivacije OKSTergic neurona je potvrđena kroz povećanje c-Fos pozitivnih ćelija (što ukazuje na aktivaciju neurona) u PVN nakon primene klozapin N-oksida (koji se koristi za aktiviranje neurona).
Pored toga, studija se fokusirala na uticaj aktivacije OKSTergic neurona na učenje i pamćenje koristeći I-lavirint i NORT. Iznenađujuće, nisu primećene promene u kratkoročnoj prostornoj memoriji u testu I-lavirint. Međutim, aktivacija OKSTergic neurona značajno je povećala dugoročnu memoriju za prepoznavanje objekata u NORT-u.
Intrigantno, povećan broj c-Fos pozitivnih neurona u SuM-u i zupčastom girusu (region unutar hipokampusa mozga) nakon NORT-a ukazuje na učešće OKSTergičnih neurona u održavanju dugoročne memorije kroz ove regione.
Pored toga, tim je koristio selektivnu aktivaciju OKSTergic aksona u SuM, što je rezultiralo time da miševi provode više vremena istražujući nove objekte, što sugeriše direktnu modulaciju memorije za prepoznavanje objekata od strane OKSTergic aksona koji se projektuju od PVN do SuM.
Ova studija, po prvi put, otkriva učešće OKST-a u memoriji za prepoznavanje objekata kroz SuM. On sugeriše potencijalne implikacije za razumevanje uloge fiziološkog OKST-a u Alchajmerovoj bolesti i naglašava učešće OKSTergičnih projekcija u modulaciji memorije prepoznavanja.
„Postoji široko prihvaćeno uverenje da demencija ima tendenciju da napreduje brže u okruženjima u kojima pojedinci doživljavaju usamljenost ili ograničenu društvenu angažovanost. Međutim, naučne osnove ovog fenomena ostale su uglavnom neuhvatljive.
„Naše istraživanje nastoji da razjasni ključnu ulogu stimulativnog okruženja koje aktivira oksitocin u mozgu, potencijalno ublažavajući progresiju demencije“, objašnjava prof. Saitoh.
Očekuje se da će tekuća istraživanja ove oblasti utrti put za inovativne tretmane i farmaceutske intervencije koje imaju za cilj zaustavljanje napredovanja demencije.
