Naglo gašenje struja u Atlantskom okeanu koje bi velike delove Evrope moglo da stavi u duboko zamrzavanje izgleda malo verovatnije i bliže nego ranije, jer nova složena kompjuterska simulacija pronalazi prekretnicu nalik na liticu koja se nazire u budućnosti.
Dugo zabrinuti scenario noćne more, pokrenut topljenjem grenlandskog ledenog pokrivača usled globalnog zagrevanja, još uvek je udaljen najmanje decenijama, ako ne i dužim, ali možda ne i vekovima kako se nekada činilo, otkriva nova studija objavljena u petak u časopisu Science Advances. Studija, prva koja koristi složene simulacije i uključuje više faktora, koristi ključno merenje za praćenje jačine vitalne ukupne cirkulacije okeana, koja se usporava.
Kolaps struje – nazvan Atlantic Meridional Overturning Circulation ili AMOC – bi promenio vreme širom sveta jer bi to značilo gašenje jedne od ključnih klimatskih i okeanskih sila planete. To bi smanjilo temperature u severozapadnoj Evropi za 9 do 27 stepeni (5 do 15 stepeni Celzijusa) tokom decenija, produžilo bi led na Arktiku mnogo južnije, još više pojačalo toplotu na južnoj hemisferi, promenilo bi globalne obrasce padavina i poremetilo Amazon, kaže studija. Drugi naučnici su rekli da bi to bila katastrofa koja bi mogla da izazove nestašicu hrane i vode širom sveta.
„Približavamo se (kolapsu), ali nismo sigurni koliko bliže“, rekao je glavni autor studije Rene van Vesten, klimatski naučnik i okeanograf sa Univerziteta u Utrehtu u Holandiji. „Krećemo ka prelomnoj tački.
Kada se ova globalna vremenska nepogoda – grubo izmišljena u filmu „Prekosutra” – može desiti je „pitanje od milion dolara, na koje, nažalost, trenutno ne možemo da odgovorimo”, rekao je van Vesten. Rekao je da je to verovatno vek daleko, ali da se ipak može dogoditi za njegovog života. Upravo je napunio 30 godina.
„To takođe zavisi od stope klimatskih promena koju izazivamo kao čovečanstvo“, rekao je van Vesten.
Studije su pokazale da AMOC usporava, ali se radi o potpunom kolapsu ili gašenju. Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene, koji je grupa od stotina naučnika koji redovno daje autoritativna ažuriranja o zagrevanju, rekao je da ima srednje poverenje da neće doći do kolapsa pre 2100. godine i generalno je umanjio važnost scenarija katastrofe. Ali van Vesten, nekoliko spoljnih naučnika i studija od prošle godine kažu da to možda nije tačno.
Stefan Ramstorf, šef analize zemaljskih sistema u Potsdamskom institutu za istraživanje klime u Nemačkoj, nije bio deo istraživanja, ali ga je nazvao „velikim napretkom u nauci o stabilnosti AMOC-a“.
„Nova studija značajno doprinosi rastućoj zabrinutosti zbog kolapsa AMOC-a u ne tako dalekoj budućnosti“, rekao je Ramstorf u mejlu. „Ignorisaćemo ovo na našu opasnost.
Klimatičar sa Univerziteta Ekseter Tim Lenton, koji takođe nije deo istraživanja, rekao je da ga nova studija čini više zabrinutim zbog kolapsa.
Kolaps AMOC-a bi izazvao toliko talasa širom svetske klime koji su „tako nagli i jaki da bi im bilo skoro nemoguće prilagoditi se na nekim lokacijama“, rekao je Lenton.
Postoje znaci koji pokazuju da je AMOC propao u prošlosti, ali kada i kako će se promeniti u budućnosti još uvek je neizvesno, rekao je okeanograf američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu Vei Čeng, koji nije bio deo istraživanja.
AMOC je deo složene globalne pokretne trake okeanskih struja koje pomeraju različite nivoe soli i tople vode širom sveta na različitim dubinama u obrascima koji pomažu u regulisanju temperature Zemlje, apsorbuju ugljen-dioksid i podstiču ciklus vode, navodi NASA.
Kada se AMOC ugasi, manje se razmenjuje toplota širom sveta i „to zaista ozbiljno utiče na Evropu“, rekao je van Vesten.
Hiljadama godina, Zemljini okeani su se oslanjali na sistem cirkulacije koji radi kao pokretna traka. I dalje ide, ali se usporava.
Motor ove pokretne trake nalazi se na obali Grenlanda, gde, kako se sve više leda topi zbog klimatskih promena, više slatke vode teče u severni Atlantik i usporava sve, rekao je van Vesten. U sadašnjem sistemu, hladna dublja, sveža voda ide na jug pored obe Amerike, a zatim na istok pored Afrike. U međuvremenu, slanija, toplija okeanska voda, koja dolazi iz Tihog i Indijskog okeana, gura se pored južnog vrha Afrike, skreće ka i oko Floride i nastavlja se uz istočnu obalu SAD do Grenlanda.
Holandski tim je simulirao 2.200 godina njegovog toka, dodajući šta mu klimatske promene izazvane ljudskim faktorima čine. Otkrili su posle 1.750 godina „nagli kolaps AMOC-a“, ali za sada nisu u stanju da prevedu tu simuliranu vremensku liniju u stvarnu budućnost Zemlje. Ključ za praćenje onoga što se dešava je komplikovano merenje protoka oko vrha Afrike. Što je to merenje negativnije, AMOC radi sporije.
„Ova vrednost postaje negativnija pod klimatskim promenama“, rekao je van Vesten. Kada dostigne određenu tačku, to nije postepeno zaustavljanje, već nešto što liči na liticu, rekao je.
Svet bi trebalo da obrati pažnju na potencijalni kolaps AMOC-a, rekao je Džoel Hirši, vođa odeljenja u Nacionalnom centru za okeanografiju Ujedinjenog Kraljevstva. Ali postoji veći globalni prioritet, rekao je.
„Za mene su brzo rastuće temperature kojima smo svedoci poslednjih godina i povezani temperaturni ekstremi od neposredne zabrinutosti od zatvaranja AMOC-a“, rekao je Hirši. „Zagrevanje nije hipotetičko, ali se već dešava i utiče na društvo.“
