Okean igra važnu ulogu u globalnom ciklusu ugljenika tako što svake godine apsorbuje oko jedne četvrtine ugljenika koji se emituje ljudskim aktivnostima. Studija koja je nedavno objavljena u Nature Geoscience i čiji je koautor okeanograf sa Havajskog univerziteta u Manoi, otkrila je da je oko 6% ukupnog unosa ugljen-dioksida (CO 2) u okean posledica padavina.
„Uticaj kiše na tokove CO 2 vazduha i mora nije sistematski ispitivan, ali razumevanje toga daje nam potpuniju sliku“, rekao je David Ho, koautor studije.
„Ovo je posebno važno jer se očekuje da će se obrasci padavina iznad okeana promeniti sa klimatskim promenama, a to bi moglo uticati na ponor ugljenika u okeanu.“
Razmena između okeana i atmosfere je regulisana hemijskim, fizičkim i biološkim svojstvima i procesima. Padavine menjaju ova svojstva površine okeana, promovišući razmenu CO 2 između vazduha i mora.
Kiša utiče na ovu razmenu ugljenika na tri različita načina. Prvo, dok pada na površinu okeana, stvara turbulenciju koja olakšava da voda neposredno ispod površine bude u kontaktu sa atmosferom. Drugo, razblažuje morsku vodu na površini, menjajući hemijsku ravnotežu unutar okeanskog ciklusa ugljenika i omogućavajući morskoj vodi da apsorbuje veće količine CO 2 . Konačno, kapi kiše direktno ubrizgavaju u okean CO 2 apsorbovan tokom pada kroz atmosferu.
Nova studija, koju vodi Laetitia Parc, doktorant na Ecole Normale Superieure (ENS; Francuska), prva je koja daje globalnu procenu ova tri efekta kiše. Istraživački tim se oslanjao na analizu satelitskih posmatranja i ponovnu analizu globalnih klimatskih i vremenskih podataka tokom 11-godišnjeg perioda od 2008. do 2018. godine.
Njihovo istraživanje je pokazalo da kiša povećava okeanski ponor ugljenika za 140 do 190 miliona tona ugljenika godišnje. Ovo predstavlja povećanje od 5% do 7% u 2,66 milijardi tona ugljenika koje godišnje apsorbuju okeani. Povećanje površinske razmene usled turbulencije i razblaživanja morske vode igra ulogu uporedivog reda veličine sa direktnim ubrizgavanjem rastvorenog ugljenika u kapi kiše.
Međutim, regioni u kojima su ovi procesi značajni se razlikuju. Turbulencija i razblaživanje prvenstveno povećavaju ponor CO 2 u tropskim regionima koje karakterišu jake padavine povezane sa slabim vetrovima, što izaziva primetan salinitet i razblaživanje CO 2. Nasuprot tome, taloženje kišnih kapi je značajno u svim regionima sa obilnim padavinama: tropima, naravno, ali i olujnim tragovima i Južnom okeanu.
Rezultati ove studije sugerišu da efekat kiše treba eksplicitno da bude uključen u procene koje se koriste za konstruisanje globalnog budžeta ugljenika, koji se sastavlja godišnje i integriše antropogene emisije, rast atmosferskog CO 2 i prirodne ponore ugljenika.
