Naučnici su u sredu predložili novu ideju koja bi mogla da reši dve svetske misterije odjednom – jednu koja nam svake noći prelazi preko glave i jednu koja se nalazi daleko ispod naših nogu.
Prva misterija zbunjivala je sve, od naučnika do radoznale dece, milenijumima: odakle je došao mesec?
Vodeća teorija je da je Mesec nastao pre 4,5 milijardi godina kada je potencijalna planeta veličine Marsa udarila u Zemlju koja se još uvek formira.
Ovaj epski sudar između rane Zemlje i proto-planete zvane Teja izbacio je ogromnu količinu krhotina u orbitu, što je formiralo ono što će postati Mesec.
Ili bar tako kaže teorija. Uprkos decenijama truda, naučnici nisu uspeli da pronađu nijedan dokaz o Theijinom postojanju.
Novo istraživanje predvođeno SAD, objavljeno u časopisu Nature, sugeriše da su možda gledali u pogrešnom pravcu.
Oko 2.900 kilometara (1.800 milja) ispod površine Zemlje, dve masivne „mrlje“ zbunile su geologe otkako su seizmički talasi otkrili njihovo postojanje 1980-ih.
Ove gomile materijala veličine kontinenta prostiru se na dnu Zemljinog stenovitog omotača u blizini njenog rastopljenog jezgra, jedan ispod Afrike, a drugi ispod Tihog okeana.
Naučnici su utvrdili da su mrlje mnogo toplije i gušće od okolnih stena, ali mnogo toga o njima ostaje misterija.
Novo istraživanje u sredu pokazuje da su mrlje „zakopane relikvije“ Teje koje su ušle na Zemlju tokom svog formativnog sudara – i od tada se kriju u blizini srca naše planete.
Osim što je stvorio Mesec, ovaj sudar i ostaci koje je ostavio možda su pomogli Zemlji da postane jedinstvena planeta koja danas živi, predlažu istraživači.
Kian Iuan, istraživač geodinamike na Kalifornijskom institutu za tehnologiju i vodeći autor studije, rekao je za AFP da je „veoma, veoma čudno“ što nisu pronađeni dokazi o uticaju Teje.
Juan je prvi povezao tačke tokom časa koji je održao planetarni naučnik koji je raspravljao o ovoj misteriji.
„Gde je udarni element? Moj odgovor je: on je u Zemlji“, rekao je on.
Planetarni naučnik koji drži čas nikada nije čuo za mrlje. Istraživanje je od tada zahtevalo stručnjake u često odvojenim oblastima svemira i geologije da udruže snage.
Juan je rekao da je Teja, kada je udarila u proto-Zemlju, putovala brzinom više od 10 kilometara (šest milja) u sekundi, brzinom koja je omogućila nekom od njih da prodre „veoma duboko u donji plašt Zemlje“.
Video koji je razvio tim koji simulira ovaj proces ilustruje kako su se nakupine Tejinog plašta široke desetine kilometara kovitlale unutar Zemlje.
Kako se uglavnom rastopljeni Theia materijal hladio i učvršćivao, njegov visok nivo gvožđa doveo je do potonuća do granice Zemljinog omotača i jezgra, predložili su naučnici.
Tokom godina se akumulirao u dve odvojene mrlje – zvanično nazvane velike provincije niske brzine (LLVPs) – od kojih su sada svaka veća od meseca, rekao je Juan.
Testiranje teorije zasnovane tako daleko u prošlost – i tako duboko pod Zemljom – je neverovatno teško, a Juan je naglasio da njihovo modeliranje ne može biti „100 posto“ sigurno.
Ali ako je to istina, implikacije bi mogle biti ogromne.
Zemlja ostaje jedina planeta u univerzumu za koju se zna da je sposobna da podržava život.
Sudar Teje, za koji se veruje da je poslednji veliki događaj na Zemlji, značajno je promenio njen sastav za samo 24 sata, rekao je Juan.
„Osećam da je ovo početno stanje razlog zašto je Zemlja jedinstvena – zašto se razlikuje od drugih stenovitih planeta“, rekao je on.
Prethodna istraživanja su sugerisala da je Teja mogla da donese vodu, ključni sastojak života, na Zemlju.
Zapažene su mrlje kako šalju „plašne perjanice“ — stubove magme — prema površini Zemlje, a takođe su povezane sa evolucijom superkontinenata.
Teja je „nešto ostavila na Zemlji — i to je igralo ulogu u Zemljinoj evoluciji od 4,5 milijardi godina“, rekao je Juan.
Kristijan Šreder, stručnjak za nauku o Zemlji i planetarna istraživanja na škotskom Univerzitetu Stirling, rekao je za AFP da teorija „odgovara nekoliko nizova dokaza“.
„To je veoma značajno i uzbudljivo otkriće“, rekao je Šreder, koji nije bio uključen u istraživanje.
On je naglasio da misterija nastanka Meseca nije rešena.
Ali istraživanje daje veću težinu teoriji uticaja Theia – i istovremeno pruža „verodostojno objašnjenje za ove anomalije na granici jezgra-plašt“, rekao je on.
Ostaci Teje potencijalno sačuvani ispod nas „možda su odgovorni za važne procese na Zemlji koji se odvijaju do danas“, dodao je Šreder.
