Nakon transplantacije matičnih ćelija, donirane imune ćelije ponekad napadaju tela pacijenata. Ovo je poznato kao bolest transplantata protiv domaćina ili GvHD. Istraživači sa Tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM) i Universitatsklinikum Regensburg (UKR) pokazali su da je GvHD mnogo ređi kada su određeni mikrobi prisutni u crevima. U budućnosti bi moglo biti moguće namerno stvoriti ovaj zaštitni sastav mikrobioma.
Transplantacija matičnih ćelija može spasiti živote pacijenata koji pate od karcinoma kao što je leukemija. Međutim, reakcije transplantata protiv domaćina javljaju se nakon otprilike polovine ovih procedura. U izvesnom smislu, oni su suprotni odgovoru odbacivanja koji se vidi nakon donacija organa, u kojem telo napada donirani organ. Ovde donirane ćelije napadaju telo pacijenta, na primer, u digestivnom traktu.
Već neko vreme je poznato da mikrobi u crevima igraju ulogu u određivanju da li se GvHD javlja. Tim koji radi sa dr Erikom Tileom Orbergom, koji vodi istraživačku grupu na Klinici i Poliklinici za internu medicinu III TUM-ove Klinikum rechts der Isar, Ernstom Holerom, višim profesorom alogene transplantacije matičnih ćelija u UKR, i prof. Hendrikom Poekom, izvršni viši lekar na klinici i poliklinici za internu medicinu UKR, opisuje u časopisu Nature Cancer kako mikrobiom creva mora biti sastavljen da bi obezbedio zaštitu.
Istraživači su proučavali uzorke stolice od 78 pacijenata na dve univerzitetske klinike i pratili ih tokom dve godine nakon transplantacije matičnih ćelija. Koristili su rezultate da razviju indeks rizika koji ukazuje na verovatnoću reakcije odbijanja. „Umesto brojanja bakterija, izmerili smo količine određenih metabolita koje proizvode mikrobi“, kaže Orberg.
Ovi imunomodulatorni mikrobni metaboliti (IMM) utiču na imuni sistem i regenerativni kapacitet tela. „Izuzetno je da pozitivna prognoza ne zavisi samo od IMM-a iz bakterija“, kaže dr Elizabet Mit, lekar u UKR i koautor članka. „Pokazali smo da određeni virusi u crevima – bakteriofagi – takođe igraju ulogu. Samo ovo nudi impresivan uvid u složen svet našeg crevnog mikrobioma.“
„Pacijenti sa niskim indeksom rizika IMM-a imali su veće šanse za preživljavanje, pokazali su manje reakcija transplantata u odnosu na domaćina i imali su manje relapsa“, kaže Poeck. Metabolite formiraju uglavnom bakterije iz porodica Lachnospiraceae i Oscillospiraceae u kombinaciji sa bakteriofagima.
U sledećem koraku, istraživači u TUM-u i UKR-u žele da predvide i aktivno poboljšaju šanse pacijenata za izlečenje. „Preciznom kontrolom sastava transplantata fekalne mikrobiote, creva bi mogla biti kolonizovana specifičnim konzorcijumima bakterija i bakteriofaga“, kaže Poeck. „U narednim godinama želimo da saznamo da li možemo da koristimo ovaj pristup da sprečimo reakcije transplantata protiv domaćina, kao i recidiva.
Početni eksperimenti sa miševima su bili uspešni. Kao rezultat toga, postupak bi sada mogao biti testiran u kliničkim ispitivanjima sa ljudskim pacijentima.
