Predatori u stalnom pokretu. Neispavani u našim morima. Ako je to vaša slika ajkula, niste sami. I sa dobrim razlogom: ajkule moraju plivati da bi disale (ili su nam barem tako rekli). Nauka o tome kako ajkule spavaju i dišu je povezana, i dok sve ajkule koriste škrge da dišu, postoje dva načina na koja pomeraju morsku vodu bogatu kiseonikom preko tih škrga. Neke ajkule, koje se nazivaju obavezni ventilatori za ovnove, ‘nabijaju’ morsku vodu bogatu kiseonikom preko svojih škrga i moraju da nastave da se kreću da bi to uradili. Druge vrste, koje se nazivaju bukalni pumperi, aktivno pumpaju morsku vodu preko svojih škrga dok miruju.
Današnja nauka nam govori da ajkule mogu biti mirne — a neke sugerišu da spavaju. Ali ne postoje čvrsti dokazi o ponašanju spavanja u ovn ventilatorima. Naučnici su pretpostavili da oni uopšte ne spavaju, ili spavaju koristeći pola mozga (kao što su kitovi spermatozoidi i dobri delfini), ili spavaju okrenuti prema okeanskim strujama.
Novi rad „Samo nastavi da plivaš? Zapažanja ponašanja u mirovanju kod sivih grebenskih ajkula Carcharhinus amblirhinchos (Bleeker, 1856)“, objavljen u Journal of Fish Biologi, poništava ono što znamo o jednom obaveznom ventilatoru ovna. Siva grebenska ajkula je ugroženi stanovnik grebena u porodici Carcharhinidae i bila je suštinski predstavnik ajkule koja se kreće da bi disala.
„Prilikom rutinskih istraživačkih ronjenja oko D’Arrosa pronašli smo sive ajkule grebena kako se odmaraju ispod ivica koralnih grebena,“ kaže dr Robert Bulok, direktor istraživanja u Istraživačkom centru Save Our Seas D’Arros (SOSF-DRC) na Sejšelima. „Ovo nije nešto za šta smo verovali da mogu da urade. Siva grebenska ajkula se smatrala vrstom koja ventilira ovnove, nesposobna da se odmara, tako da to što ove odmaramo okreće naše fundamentalno razumevanje njih na glavu.“
Istraživači su naišli na sive grebenske ajkule koje su se odmarale same i u grupama na različitim lokacijama oko Sejšela. I kroz sve to, ajkule su izgledale blaženo nesvesne svojih posmatrača. To je ključno zapažanje: naučnici misle da se povećanje praga uzbuđenja smatra zaštitnim znakom sna, a ne samo odmora.
Ajkule su ostale mirne, osim pokreta donje vilice koji sugerišu da ove ajkule koje ventiliraju ovnu mogu da pređu na bukalno pumpanje. Sa malo ili nimalo struja na lokacijama i ajkulama koje miruju okrenute u svim pravcima, čini se da ideja da je jedini način na koji bi se odmorili okrenuti prema strujama zadržava malo vode za sive grebenske ajkule.
Kreg Foster, osnivač projekta SeaChange, bio je jedan od ronilaca i autora rada. „Postoji nešto veoma posebno“, kaže on, „u vezi ‘na prstima’ oko pod vodom na dubini od 25 metara i gledanja u otvorene oči usnulih ajkula, krećući se pažljivo kako ne bi probudili mirne lepotice.
„Volim stvari koje izazivaju naše trenutno razmišljanje i uvek sam mislio o sivoj grebenskoj ajkuli kao o jasnom primeru vrste koja treba da pliva da bi disala. Očigledno ne iz ovog otkrića.“
Dr Džejms Li, izvršni direktor Fondacije Save Our Seas, oduševljen je onim što novine nagoveštavaju. „Ovo otvara sve vrste drugih pitanja“, izjavljuje on. „Kako se snalaze? Koliko dugo? Koliko često? Imamo još toliko toga da naučimo, a meni je to uzbudljivo.“
Ako siva grebenska ajkula može da promeni način disanja i odmora, ima još toga da se otkrije o sličnim ajkulama. „Ključno je za razumevanje načina na koji koriste svoje okruženje i kako se to može promeniti kao odgovor na promene u uslovima životne sredine“, objašnjava dr Lea. „Koliko je ovaj odmor, ili mogući san, važan za ajkule? I kakav je uticaj na njih ako ne mogu da se odmore ako se uslovi promene, kao što su nivoi kiseonika koji rastu ili opadaju zbog promene klime?“
Svi autori se slažu da ovo otkriće takođe govori mnogo o našem odnosu sa prirodnim svetom. „Nadam se da ovi nalazi služe kao podsetnik koliko još uvek ne znamo i koliko je to uzbudljivo. Nauka je u tome da mnogo grešite. I to je u redu“, razmišlja dr Bulok.
Foster veruje da je ono što znamo o divljini ključno za očuvanje. „Znajući kako naši srodnici ajkula spavaju da bismo bili bliže njihovom fascinantnom svetu i da bismo se probudili iz sopstvenog sna i shvatili da ne možemo da živimo bez ovih veličanstvenih morskih bića“, navodi on.