Jedinstveni artefakt otkriven u rimskoj tvrđavi Vindolanda možda je korišćen kao sprava tokom seksa, a ne kao simbol sreće, sugerišu arheolozi.
U početku se smatralo da je drveni predmet alat za štapljenje jer je pronađen pored desetina cipela i dodataka za haljine, kao i drugog sitnog alata i zanatskih proizvoda kao što su odseci kože i obrađeni rogovi, koji su odbačeni u 2. veka utvrda jarak.
Ali nova analiza stručnjaka sa Univerziteta Njukasl i Univerzitetskog koledža u Dablinu pokazala je da je to prvi poznati primer bestelesnog falusa napravljenog od drveta pronađenog bilo gde u rimskom svetu.
Fali su bili rasprostranjeni širom Carstva i za njih se obično verovalo da su način zaštite od loše sreće. Često su prikazivani na slikanim freskama i mozaicima ili su bili deo dekoracije drugih predmeta, kao što su ukrašavanje na dršku noža ili urezivanje u grnčariju. Mali, prenosivi falusi napravljeni od kosti ili metala obično su se nosili kao privesci oko vrata.
Ali istraživački tim smatra da je predmet, koji je prvobitno pronađen u Vindolandi 1992. godine, možda korišćen za više od odvraćanja zla. Analiza je otkrila da su oba kraja falusa bila primetno glatkija, što ukazuje na ponovljeni kontakt tokom vremena.
U radu za diskusiju objavljenom u časopisu Antikuiti, tim istražuje tri moguća objašnjenja za svrhu falusa. Jedna od njih je da je predmet u prirodnoj veličini korišćen kao seksualni alat.
Druga mogućnost, kaže tim, je da je predmet možda korišćen kao tučak – bilo u kulinarske svrhe ili za mlevenje sastojaka za kozmetiku ili medicinske tretmane. Njegova veličina je možda olakšala držanje u ruci, dok bi njegov oblik hranio ili sastojke koji se pripremaju prožeo uočenim magičnim svojstvima.
Treća moguća funkcija bila je da je falus možda bio urezan u statuu koju bi prolaznici dodirivali za sreću ili da apsorbuju ili aktiviraju zaštitu od nesreće – što je bilo uobičajeno u celom Rimskom carstvu.
Da je to bio slučaj, statua bi se verovatno nalazila blizu ulaza u važnu zgradu kao što je kuća komandanta ili zgrada štaba. Ipak, dokazi ukazuju na to da je bilo u zatvorenom ili barem da nije bilo izloženo napolju duže vreme.
Dr Rob Kolins, viši predavač arheologije na Univerzitetu Njukasl, objašnjava: „Veličina falusa i činjenica da je izrezbaren od drveta postavlja brojna pitanja o njegovoj upotrebi u antici. Ne možemo biti sigurni u njegovu namenu, za razliku od većine drugih faličkih predmeta koji simbolično koriste taj oblik za jasnu funkciju, poput amajlije. Znamo da su stari Rimljani i Grci koristili seksualne predmete — ovaj predmet iz Vindolande bi mogao biti primer jednog.“
Dr Rob Sands, predavač arheologije na Univerzitetskom koledžu u Dablinu, rekao je: „Drveni predmeti bi bili uobičajena pojava u antičkom svetu, ali su preživeli samo u veoma posebnim uslovima — u severnoj Evropi, obično u tamnim, vlažnim naslagama bez kiseonika. , Vindolandski falus je izuzetno retko preživljavanje. Preživeo je skoro 2.000 godina da bi ga obnovio Vindolandski fond jer su uslovi očuvanja do sada ostali stabilni. Međutim, klimatske promene i promena nivoa vode znače da je opstanak ovakvih objekata pod sve veća pretnja“.
Barbara Birli, kustos u Vindolanda Trust-u, rekla je: „Ovo ponovno otkriće pokazuje pravu vrednost nasleđa posedovanja tako neverovatne kolekcije materijala sa jedne lokacije i mogućnosti da se taj materijal ponovo proceni. Drveni falus bi trenutno mogao biti jedinstven u svom opstanku od ovog puta, ali je malo verovatno da je bio jedini te vrste koji se koristio na tom mestu, duž granice, ili zaista u rimskoj Britaniji.“
Falus je sada izložen u muzeju Vindolanda.
