Neke vrste slepih miševa su među svetskim šampionima sezonskih migracija u životinjskom carstvu. Lajslerov slepi miš, na primer, koji teži između 12 i 22 grama, leti iz centralne ili istočne Evrope u Mediteran svakog kasnog leta — i nazad u proleće.
Do sada je bilo moguće pratiti ove oko 1.500 kilometara duge rute samo na osnovu sporadičnih nalaza prstenovanih jedinki.
Naučni tim sa Lajbnicovog instituta za istraživanje zooloških vrtova i divljih životinja (Leibniz-IZV) sada je opremio Leislerove slepe miševe sićušnim predajnicima kao deo većeg istraživanja i detaljno rekonstruisao nedavni let ženke iz Brandenburga u severoistočnoj Nemačkoj u Italiju. .
Sezonska migracija nekih vrsta slepih miševa je fascinantno ponašanje u mnogim aspektima. Mereno težinom i veličinom tela, na primer, migracija malog noćnika ili Lajslerovog slepog miša (Nictalus leisleri) iz centralne i istočne Evrope u toplije krajeve u Italiji ili Francuskoj je jedan od najneverovatnijih energetskih podviga u životinjskom carstvu.
Kojim tačno putem životinje idu, gde se usput zaustavljaju i koliko im je potrebno za svaku deonicu puta ranije nije bilo poznato.
„Ranije smo mogli samo da zabeležimo da su slepe miševe koji su obeleženi prstenom u blizini Berlina u nemačkoj saveznoj državi Brandenburg, na primer, s vremena na vreme pronalazile kolege u Italiji ili Francuskoj“, objašnjava profesor Kristijan Vojgt. , specijalista za slepe miševe i šef Odeljenja za evolucionu ekologiju na Leibniz-IZV.
„U trenutnom projektu opremili smo Leislerove slepe miševe predajnicima koji svake noći emituju samo nekoliko visokofrekventnih signala, nečujnih za slepe miševe i ljude, ali ih mogu otkriti stubovi mobilnih telefona.
„Ovo striktno ograničenje signalizacije omogućilo je da se minimizira težina predajnika, a time i dodatno opterećenje za životinje. Lokacija stubova mobilnog telefona koji hvataju ‘bip’ omogućava nam da zaključimo položaj palice i pratimo njegove rute leta“.
Na ovaj način, Voigt i njegov tim su u avgustu 2024. godine rekonstruisali migracione rute nekoliko manjih noćnika, uključujući i onu ženke od 17 grama koja se preselila iz južnog Brandenburga u okolinu Parme u Italiji. Put do njenih zimovališta vodio je preko Minhena, Alpa i Milana do Parme.
U roku od samo pet dana preletela je nemačku saveznu državu Saksoniji, Češku i Bavarske šume preko Minhena i Garmiš-Partenkirhena u Alpe, a zatim se nalazila u blizini Inzbruka u Austriji pre nego što je prešla glavne grebene Alpa. a zatim je registrovan na jezeru Komo u Italiji.
Odatle je ubrzo stigla do Milana i Parme u dolini Po, gde je i ostala od tada. To je prva jedinka iz većeg skupa označenih Lajslerovih slepih miševa u projektu – dodatne jedinke su sledile u istom pravcu kao i ova ženka.
„Ženka Leislerovog slepog miša je odletela na jug sa zadivljujućom brzinom i preciznošću. U Italiji će se verovatno pariti sa mužjacima koji tamo žive stalno, a kasnije će zimi ženka sniziti telesnu temperaturu i hladne mesece provoditi u tihoj omamljenosti“, izveštava dr. Carolin Scholz, naučnica u Leibniz-IZV.
Na Apeninima i u dolini Po, postoje populacije rezidentnih mužjaka malih noćnika koji se takmiče za parenje sa dolazećim ženkama. U proleće, ženke lete nazad da bi rodile i odgajale svoje mlade u šumama centralne ili istočne Evrope.
Leislerov slepi miš je slepi miš srednje veličine, koji živi u šumi i zavisi od prirodnih listopadnih i mešovitih šuma sa velikim brojem šupljina drveća, pukotina i skloništa za koru. Oni više vole da grade svoje rasadnike u ovim udubljenjima, koja mogu da prime oko 20 do 50 ženki. Manji noćnici imaju uska i izdužena krila koja su pogodna za brze letove na velike udaljenosti.
Takođe, van sezonske migracije, mali noćnik se smatra posebno brzim i okretnim letačem. Sa brzinom leta koja ponekad prelazi 40 km/h, lovi iznad krošnji drveća moljce, dvokrilce kao što su komarci i komarci, kao i mrežaste mušice i lukovke.
„Zbog njihove zavisnosti od prirodnih šuma za ishranu i ishranu, kao i zbog njihove sezonske migracije, mali noćnici su posebno pogođeni intenziviranjem šumarstva, a takođe i proizvodnjom energije vetra u šumama“, objašnjava Voigt.
„’Čiste’ plantaže monokultura ne nude ni dovoljno hrane ni skloništa za ove slepe miševe. Osim toga, proizvodnja energije vetra u šumskim područjima može uticati na njihovo stanište na mnogo načina, na primer kroz dodatni gubitak staništa i rizik od sudara sa lopaticama rotora u njihovim hranilištima iznad krošnje“.
Pored izazova gubitka ili promena staništa, migratorne vrste kao što su Leislerovi slepi miševi su često izloženi riziku od sudara sa vetroturbinama koje se nalaze duž njihovih migracionih koridora, primećuje profesor Danilo Ruso sa Univerziteta u Napulju Federiko II, Italija.
On dodaje: „Potrebno nam je preciznije poznavanje ruta koje koriste mali noćnici tokom svoje migracije da bi zaštitili ovu vrstu. Njihova sezonska kretanja, koja mogu da se protežu na velike udaljenosti, naglašavaju važnost međunarodne saradnje u naporima za očuvanje. Promišljeno postavljanje vetroturbina je ključno za zaštitu slepih miševa, na nacionalnom i međunarodnom nivou.“
U budućnosti, naučnici se nadaju da će analizirati više podataka od označenih slepih miševa sa manjim noćnim miševima kako bi stekli uvid u njihove precizne rute letova na velike udaljenosti.