Istraživač psihologije Univerziteta u Hjustonu Džejson Grifin, koji je pionir novih načina merenja pokreta očiju da bi razumeo poremećaj autističnog spektra, izveštava da se deca sa autizmom fokusiraju na lica drugačije od druge dece, posebno u ranim fazama vizuelne obrade. Njegovi nalazi mogu dovesti do poboljšanja obrade lica za one sa neurorazvojnim stanjem.
Za većinu ljudi, gledanje oči u oči sa nekim dok razgovaraju izgleda kao važna, ali bezazlena društvena konvencija – o čemu se jedva razmišlja tokom ljubaznog razgovora. Ali za one sa autizmom, koje karakterišu razlike u društvenoj komunikaciji, uključujući smanjeno prepoznavanje lica, borba je stvarna.
„U ovoj studiji, naš primarni cilj je bio da testiramo hipotezu da deca sa autizmom pokazuju kvalitativno različite obrasce pokreta očiju tokom društvene percepcije“, izveštava Grifin u Biološkoj psihijatriji.
Griffin je koristio nove analitičke tehnike da proceni i uporedi ponašanje izgleda u velikoj grupi autistične i neurotipične dece dok su gledali društvene slike.
Otkrili su da deca sa autizmom daju prednost licima na različite načine, posebno kada ih prvi put vide.
„Naša analiza je podržala postojanje dva obrasca pokreta očiju koji su se pojavili u tri analize društvene percepcije“, rekao je Grifin. „Usredsređeni obrazac karakterišu mali regioni lica od interesa koji su odmah uhvatili gledanje. Nasuprot tome, istraživački obrazac karakterišu veće oblasti lica od interesa koje uključuju nedruštvene objekte i koje nisu odmah uhvatile pogled“
Istraživači su otkrili da autistična deca češće koriste ovu istraživačku metodu u poređenju sa fokusiranim obrascem pokreta očiju. Smanjena verovatnoća preciznog gledanja lica u ranoj fazi vizuelne obrade može biti važna karakteristika autizma koja je povezana sa simptomatologijom vezanom za autizam i može odražavati manju vizuelnu osetljivost na informacije o licu.
Ovo nije prvi Grifinov upad u svet istraživanja autizma. On se time bavi mnogo godina, provevši pet od tih godina radeći na timu za razvoj kompjuterske interventne igre za autistične adolescente. Dizajniran je da promeni njihove pokrete očiju kako bi poboljšao njihovu percepciju o tome gde druga osoba gleda.
Grifinova inspiracija za sva njegova pionirska istraživanja dolazila je od kuće, podstaknuta odrastanjem sa autističnim bratom.
„Moj brat i ja smo oduvek bili najbolji prijatelji. Zajedno smo odrasli, zajedno vozili bicikle i igrali video igrice“, rekao je Grifin u nedavnom članku objavljenom u časopisu Science. „Kao deca, nije mnogo govorio niti uspostavljao kontakt očima i borio se da komunicira u društvu. Ne sećam se tačno kada sam znao da moj brat ima autizam, ali sam znao da ćemo zauvek biti najbolji prijatelji jer je on bio moj mlađi brat.“
Grifinova posvećenost i doprinos istraživanju autizma učinili su ga finalistom prestižne nagrade NOMIS & Science Ioung Ekplorer Avard, koja odaje priznanje mladim naučnicima koji su izuzetno hrabri i inovativni u svom pristupu naučnom istraživanju. Dobiće priznanje za ovu nagradu na Univerzitetu u Cirihu u Švajcarskoj.
U laboratoriji Griffin, sa stvarnim životom kao svojim mentorom, Griffin napreduje u nauci koju on naziva naturalističkom neuronaukom – u suštini iznošenje stvari iz laboratorije u stvarni svijet.
„Imamo decu koja dolaze, gledaju u ekran kompjutera koji ima slike lica ili društvenih scena, a mi procenjujemo koliko dugo gledaju u lice ili oči“, rekao je Grifin. „Ovo je sjajna nauka, nemojte me pogrešno shvatiti, ali postoji prilika da istražite kako se neki od ovih procesa odvijaju u stvarnim situacijama.“
Grifin istražuje kako možemo da koristimo mobilnu tehnologiju za praćenje očiju da bismo razumeli kako autistična deca gledaju lica u situacijama iz stvarnog sveta, na primer tokom razgovora licem u lice.
„Postoji toliko toga što je drugačije u tome da se nađete pred drugim čovekom. I na kraju, tu žive autistični ljudi i svi ostali – u stvarnom svetu“, rekao je Grifin.
