U novoj studiji, miševi čiji je imuni sistem bio obučen protiv mikrobnog proteina flagelina nisu iskusili uobičajene štetne efekte unosa emulgatora aditiva za hranu, što ukazuje na potencijalni novi način za borbu protiv različitih hroničnih inflamatornih bolesti. Melissa Kordahi i Benoit Chassaing, istraživači Inserma sa Instituta Cochin i Universite Paris Cite, Francuska, i kolege predstavljaju ove nalaze u časopisu otvorenog pristupa PLOS Biologija.
Dijetetski emulgatori su supstance koje se dodaju prerađenim prehrambenim proizvodima kako bi se sprečilo razdvajanje mešanih sastojaka. Prethodno istraživanje je sugerisalo da konzumacija određenih emulgatora može da promeni mikrobiom creva — mikrobi koji prirodno žive u crevima — na takav način da povećavaju sposobnost nekih mikroba da napadnu zaštitnu sluzokožu creva i mogu dovesti do hronične upale creva. Flagelin, protein koji eksprimiraju mnoge bakterije koje čine njihove bičeve bičeve, omogućavajući im da plivaju i time daju pokretljivost, može igrati ključnu ulogu u promovisanju takve upale.
Nadovezujući se na to ranije istraživanje, Kordahi i njegove kolege su pretpostavili da obuka imunološkog sistema creva da cilja flagelin – imunizirajući ga protiv flagelina – može pomoći u zaštiti od štetnih posledica konzumiranja emulgatora u ishrani. Da bi testirali ovu ideju, imunizirali su miševe na flagelin nekoliko nedelja, a zatim su ih hranili hranom koja sadrži dva uobičajena dijetetska emulgatora, karboksimetilcelulozu (E466) i polisorbat 80 (E433).
Oni su primetili da imunizovani miševi nisu doživeli invaziju mikroba u njihovu sluzokožu nakon uzimanja emulgatora. Štaviše, činilo se da imunizacija štiti od hronične upale creva i metaboličkih poremećaja koji se normalno primećuju nakon gutanja emulgatora.
Istraživači takođe primećuju da su, nakon što su jeli hranu sa emulgatorima, miševi imunizovani flagelinom i dalje doživljavali promene u proporcijama različitih vrsta mikroba koje čine mikrobiome njihovih creva. Ovo sugeriše da zaštitni efekti imunizacije flagelinom mogu biti povezani sa njegovim efektima na funkciju i kretanje mikroba, a ne samo sa efektom na sastav mikrobiote.
Biće potrebno više istraživanja da bi se produbilo razumevanje potencijalne upotrebe imunizacije flagelinom i koliko bi se ovi nalazi mogli prevesti na ljude u budućnosti. Bez obzira na to, ova studija sugeriše da bi imunizacija flagelinom mogla biti potencijalna nova strategija za zaštitu od upalnih stanja koja mogu biti podstaknuta promenama u interakciji domaćin-mikrobiota, kao što su inflamatorna bolest creva, gojaznost i dijabetes tipa 2.
Chassaing dodaje: „Ova studija sugeriše da ciljana modulacija crevne mikrobiote može biti efikasan način za sprečavanje različitih hroničnih inflamatornih stanja, kao što su metaboličke deregulacije koje se javljaju tokom konzumiranja uobičajeno korišćenih aditiva za hranu.“