Prema novim istraživanjima, dva blago zagorena, masnoća prekrivena štapa otkrivena unutar australijske pećine dokaz su rituala isceljenja koji je nepromenjeno prenelo više od 500 generacija starosedelaca u poslednjih 12.000 godina.
Drveni štapići, pronađeni kako vire iz sićušnih kamina, pokazali su da se ritual dokumentovan 1880-ih prenosio usmenim predanjima od kraja poslednjeg ledenog doba, objavila je studija objavljena u časopisu Prirodno ljudsko ponašanje u ponedeljak.
Otkriće je napravljeno u pećini Klogs u podnožju Viktorijanskih Alpa na jugoistoku Australije, u regionu koji su dugo naseljavali narod Gunaikurnai.
Kada je pećina prvi put iskopana 1970-ih, arheolozi su otkrili ostatke davno izumrlog džinovskog kengura koji je tamo ranije živeo.
Ali narod Gunaikurnai nije bio uključen u ta iskopavanja, „niti im je tražena dozvola da tamo rade“, rekao je za AFP glavni autor studije Bruno David sa Univerziteta Monaš.
Dalja iskopavanja počevši od 2020. uključivala su članove lokalne Gunaikurnai Land and Vaters Aboriginal Corporation (GLaVAC).
Pažljivo kopajući po zemlji, tim je pronašao mali štap koji viri – a zatim su pronašli još jedan. Oba dobro očuvana štapa napravljena su od drveta kazuarina.
Svaki od njih je pronađen u zasebnom kaminu veličine dlana – previše mali da bi se koristio za grejanje ili kuvanje mesa.
Blago ugljenisani krajevi štapova bili su posebno isečeni da bi se zabili u vatru, a oba su bila premazana ljudskom ili životinjskom masti.
Jedan štap je bio star 11.000 godina, a drugi 12.000 godina, pronađeno je radiokarbonskim datiranjem.
„Oni su sve ovo vreme čekali ovde da učimo od njih“, rekao je starešina Gunaikurnaija Rasel Mulet, koautor studije i šef GLaVAC-a.
Mulet je proveo godine pokušavajući da otkrije za šta su mogli da se koriste, pre nego što je otkrio izveštaje Alfreda Hauita, australijskog antropologa iz 19. veka koji je proučavao kulturu Aboridžina.
Neke od Hauitovih beleški nikada nisu objavljene, a Mulet je rekao da je proveo dugo vremena ubeđujući lokalni muzej da ih podeli.
U beleškama, Hauit opisuje u kasnim 1880-im rituale Gunaikurnai lekara i žena pod nazivom „mulla-mullung”.
Jedan ritual je uključivao vezivanje nečega što je pripadalo bolesnoj osobi za kraj štapa za bacanje namazanog ljudskom ili kengurovom salom. Štap je zaboden u zemlju pre nego što je ispod zapaljena mala vatra.
„Mula-mulung bi tada pevao ime bolesne osobe, a kada bi štap pao, šarm je bio potpun“, navodi se u saopštenju Univerziteta Monaš.
Štapovi koji su korišćeni u ritualu bili su napravljeni od drveta kazuarine, primetio je Hauit.
Jean-Jackues Delannoi, francuski geomorfolog i koautor studije, rekao je za AFP da „nema drugog poznatog gesta čija je simbolika sačuvana tako dugo“.
„Australija je očuvala sećanje na svoje prve narode zahvaljujući snažnoj usmenoj tradiciji koja je omogućila da se ona prenese“, rekao je Delanoi.
„Međutim, u našim društvima se pamćenje promenilo otkako smo prešli na pisanu reč i izgubili smo ovaj smisao.
On se žalio da drevne slike životinja pronađene u francuskim pećinama verovatno „nikada neće otkriti svoje značenje“ na sličan način.
Autohtoni Australijanci su jedna od najstarijih kontinuiranih živih kultura, a Mulet je rekao da je ovo otkriće „jedinstvena prilika da se čitaju memoari naših predaka“.
Bio je to „podsetnik da smo živa kultura koja je još uvek povezana sa našom drevnom prošlošću“, dodao je on.
